Izvor: Press, 12.Feb.2013, 20:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reprezentacija je svetinja ili možda nije?!
Bez sumnje, jedna od najlepših sportiskinja današnjice, Ana Ivanović, tokom cele prošle sedmice držala je srpsku javnost, na čelu sa selektorom Dejanom Vranešom, u neizvesnosti pred duel prvog kola Svetske grupe sa Slovačkom u Nišu. Žalila se lepa Ana na jake bolove u ramenu i odlagala odluku u vezi sa nastupom za državni tim. Poslednji dan pred krajnji rok prijave igračica za duel protiv Slovačke lepa Ana je saopštila da je jako razočarana što neće moći da igra za Srbiju pošto fizikalna terapija nije dala rezultate. Dobro, povreda je povreda. Zaista ne bi bilo fer primoravati je da igra kada ne može da pruži maksimum, a pride još može i da pogorša povredu. Nije smak sveta, dešava se, biće Ana opet zdrava i predvodiće našu reprezentaciju u pohodu na taj FED kup.
Jedino što se u tom trenutku moglo zameriti Ani je što, kao i Jelena Janković, nije odmah rekla da nije sposobna da igra i tako ne zadaje dodatne komplikacije Vranešu i ne zamajava narod. A možda je i stvarno imala veliku želju da zaigra za reprezentaciju, ali joj se eto nije dalo zbog te povrede, ko zna ...
Ruku na srce, ni mlada Bojana Jovanovski nije trenirala punim intezitetom pred duel sa Slovakinjama, i ona se žalila na povredu, ali umesto da odustane od nastupa, na šta je imala puno pravo i niko joj ne bi zamerio, devojka je bukvalno izginula na terenu, posebno u drugom meču protiv Čepelove, najdužem u istoriji naše FED kup reprezentacije, u kojem u pojedinim trenucima od bolova nije uspela da zadrži suze.
Srbija je izgubila u tom meču i sada će igrati plej-of za opstanak u Svetskoj grupi, ali to sad i nije toliko važno, u sportu se gubi i pobeđuje, to je svima jasno. Srpska javnost Bojani i Vesni (Dolonc) nije zamerila jer je videla i prepoznala trud, zalaganje i želju za pobedom. Biće sigurno još prilika za pobede i revanš Slovakinjama. Važno je ono što se desilo samo 24 sata nakon tog meča. A desilo se da je povređena Ana ekspresno odlepršala u Katar, izašla na teren u prvom kolu Dohe i prosto zgromila svoju rivalku, Austrijanku Tamiru Pašek sa 6:1, 6:2!
E tu smo. Kada bilo koju protivnicu, a ne 26. na svetu što je slučaj sa Pašekovom, pobediš tako što joj prepustiš samo tri gema, onda, znači da si potpuno spreman, naoštren i gladan pobeda, što se kaže "zdrav i prav". Nameće se onda jednostavno pitanje, na koji se to način Ana volšebno oporavila za, ajde daćemo joj malo kredita, tri dana, i razbucala svoju rivalku. Bez jednog ramena nije igrala to smo videli, novo joj nije ugrađeno, i to smo videli, a sve je funkcionisalo savršeno u njenoj igri. Od servisa (koji najviše pati kada je povreda ramena u pitanju, prim.aut), do snažnih forhenda i bekhenda. Šta li je to Anu preko noći moglo da oporavi, da li nagradni fond u Dohi (2.369.000 dolara)...hmm, nisam siguran, a Vi?
Setih se sada Novaka Đokovića, tog sjajnog momka, kojem se Srbija nikada dovoljno ne može odužiti za sve što je učinio za nju. NAJBOLJI TENISER SVETA, da najbolji, dan pošto je u vrelom Melburnu osvojio četvrtu titulu Australijan Opena, spakovao je kofere, prešao nekoliko hiljada kilometara do hladne Belgije, istrpeo klimatske promene i evidentni umor, izašao na teren i pomogao Dejvis kup reprezentaciji da savlada domaćina. Nije Novak ovo uradio zato što ga je selektor Bogdan Obradović kumio i molio da igra protiv Belgije. Ne, sigurno nije. Novak je, umesto da sa svojom porodicom i devojkom Jelenom ode na zaslužen odmor (opet mu niko ne bi zamerio, u to sam ubeđen, prim. aut.) na neko ogzotično ostrvo i pijucka koktel zagledan u pučinu u senci baldahina, odlučio da "drlja" patike i guta šljaku belgijske dvorane igrajući za SVOJU Srbiju. Naša lepa Ana godinama govori da je mnogo naučila družeći se i provodeći vreme sa Novakom. Da li je zaista?
Đorđe Popović (urednik Sporta na www.pressonline.rs)
.jpg)
