Izvor: Story, 26.Dec.2014, 11:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ana Ivanović: Srećna sam i van terena
U ekskluzivnom intervjuu za Story, naša najbolja teniserka Ana Ivanović koja trenutno boravi u Dubaiju, govori o trenucima kada se oseća usamljeno, opisuje kako je naučila da prihvata poraze i navodi svoje želje za 2015. godinu.
Ana Ivanović, foto: naslovna
Dok se osvrće na nedavnu proslavu svog 27. rođendana kojoj je, pored njenog mlađeg brata Miloša i najbližih prijatelja >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << u Beogradu prisustvovao i njen izabranik, kapiten nemačke fudbalske reprezentacije Bastijan Švajnštajger, Ana Ivanović koja zauzima petu poziciju na WTA rang-listi, govori o usponima i padovima koje je morala da prođe pre dvadesete godine, ali ističe da se danas s 27 oseća zrelo. Navodi da joj Beograd mnogo nedostaje dok je na putovanjima, ali i to koliko je trenutno srećna van teniskog terena. Trudi se da svojim fanovima odgovori na što je više moguće njihovih zahteva, a posebno uživa za vreme modnih fotografisanja jer je to prilika da izađe iz sportske opreme i oseti se ženstvenije. Ana takođe otkriva kako na sva putovanja ide sa svojim fizioterapeutom koji vodi računa o njenom telu, i da konstantno praktikuje istezanja, masaže i boravak u ledenim kadama. Na poraze je kaže navikla, ali napominje kako je je važno na koji način se oni prihvataju.
Story: S obzirom na to da ste prinuđeni da se pridržavate određenog režima ishrane, šta obično naručujete u restoranu?
- Uživam u hrani japanske kuhinje i vremenom su se i u Beogradu pojavili restorani koji imaju dobar suši. On je gotovo uvek moj izbor. Uopšteno govoreći, najčešće jedem ribu i sveže salate, mada ponekad ne mogu da odolim srpskim tradicionalnim specijalitetima.
Story: Kada smo se dotakli Srbije, na koji način lečite nostalgiju za rodnom grudom, imajući u vidu to da vaša profesionalna karijera podrazumeva neprekidna putovanja?
- Beograd mi mnogo nedostaje dok sam na putovanjima. Na sreću, moji treneri su takođe iz Srbije i slušamo sličnu muziku, tako da je to način na koji lečimo nostalgiju. Prijatno je kada ste okruženi svojim sunarodnicima i tako možete često da govorite maternjim jezikom.
Razgovarao: Stefan Tošović
Pogledaj vesti o: Tenis
