Izvor: Objava, 01.Nov.2018, 09:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ТАНАСКО РАЈИЋ

Рођен је у Страгарима. Од првог дана Првог српског устанка био је Карађорђев лични барјактар. Рајић се није одвајао од свог вожда: од Рудника, Крагујевца и Јагодине, преко Врачара, Пожаревца, Смедерева, где год је постојала опасност и претио непријатељ. Пратио га је и на преговоре са Турцима у Земун.

Српски барјак није испуштао до последњег дана устанка. После слома устанка 1813. године, Танаско Рајић је чекао две године да му се барјак опет завијори.

Почео је Други српски устанак за коначно ослобођење и Танаско је опет био у првим редовима, ратујући уз кнеза Милоша као качерски војвода. Погинуо је херојски 6. јуна 1815, у митској бици код Љубића. Командовао је са два српска топа који су наносили огромне губитке непријатељу, те га је напала главнина турске војске. Српске тобџије су се разбежале. Танаско је узвикнуо: "Ових топова не остављам док ме Турци свега не исеку!" Опкорачио је један топ, опалио своје пиштоље убивши два Турчина, а затим је и сам пао посечен. Битку на Љубићу ипак су добили Срби, а херојство Танаска Рајића остало је да живи.