Izvor: B92, 03.Apr.2015, 12:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Isus nikada nije postojao"
Isus Hristos kao ličnost nikada nije postojao, a njegov biblijski lik najverovatnije je kombinacija priča i legendi o nekoliko različitih inidividua, smatra Dejvid Ficdžerald iz San Franciska.
Foto: Waiting For The Word/Flickr.com
Dejvid Ficdžerald veruje da je sakupio prilično jake dokaze da Isus Hristos nikada nije postojao - autor tvrdi da se Isus ne spominje ni u jednom istorijskom izvoru u doba kada je živeo, a svoje tvrdnje potkrepljuje ukazivanjem na brojna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nepoklapanja činjenica u jevanđeljima po Marku, Mateji i Luki. Sumnju još više budi činjenica da su ona nastala nekoliko decenija posle navodne Hristove smrti.
Ficdžerald je, međutim, otišao korak dalje, navodeći da najverovatnije nisu postojali ni apostoli, odnosno da su njihovim imenima kasnije obeležena jevanđelja kako bi delovala verodostojnije i ubedljivije.
Hristos je, prema njegovom mišljenju, kombinacija pagansklih rituala i priča o drugim ljudima. Uprkos tome što se u brojnim izvorima navodi da je Hristos činio brojna čuda, niko za njega (osim njegovih učenika) nije čuo u narednih 100 godina, ističe Ficdžerald.
“U to doba stari bogovi i tradicija još su bili isprepletani. Čini se da su rani hrišćani ove priče preuzeli od drugih verskih grupa i umetnuli ih u priču o Isusu. Kad god pokušamo da ustanovimo ko je bio Isus, pojavi se još 50 različitih vidova Isusa. Ne postoji konsenzus. Zato smatram da je najverovatnije reč o više osoba, a ne o jednoj”, izjavio je Ficdžerald.
”U ovom periodu bilo je mnogo mesija, a većina je činila daleko manje fascinantne stvari od Isusa. Međutim, sve te ličnosti ostale su zabeležene u istorijskim zapisima. Dve milijarde ljudi danas veruje da su se ta čuda dogodila, a ne postoji nijedan dokaz da zaista jesu. Čak i sami izvori sadrže dosta netačnosti. Jevanđelist Marko, na primer, pravi mnogo grešaka u vezi s geografijom Judeje u prvom veku. Čak se i sam proces suđenja kosi s tadašnjim jevrejskim zakonom. Zašto ga nisu kamenovali?”, dodaje autor.
Kako u istorijskim spisima nije zabeleženo ni da je Varava - rimski razbojnik - pušten na slobodu, a nedužni Isus pogubljen, Ficdžerald smatra da je jevanđelist Marko ovu priču najverovatnije iskoristio kao alegoriju o žrtvenom ritualu za Jom Kipur, gde se jedan jarac pušta u divljinu, a drugi žrtvuje za Boga.
