Izvor: S media, 29.Jun.2010, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korporativni fitnes u Srba
U svetu je dužnost svake društveno odgovorne kompanije da svojim zaposlenima uplaćuje različite vrste fizičkih aktivnosti, poznata kao korporativni fitnes. Da li je takva praksa u Srbiji samo trend ili usvojena i prihvaćena potreba, i koliko smo svesni važnosti i neophodnosti da se fizički aktiviramo?
Kuća pos’o pos’o kuća… I dok na Zapadu tu čudovišnu automatizaciju života, svaka društveno odgovorna kompanija razmrdava korporativnim fitnesom na svoj račun, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kod nas biti fizički aktivan ima sopstvenu fenomenologiju, a ekonomska kriza dobar je izgovor što vežbanje nije prioritet. Jer dok u vokabularu prosečne Srpkinje pojam fizičke aktivnosti neretko ne izlazi iz domena energičnih kućnih poslova, usisavanja, pranja prozora i sprinta do pijace, mnoge kompanije u Srbiji koje su svojim zaposlenima plaćale rekreaciju, od početka belosvetske ekonomske krize to jednostavno više ne čine..
Do recesije, u nekim javnim preduzećima poput Zavoda za zaštitu spomenika ili Poštanske štedionice, verovali ili ne, vežbalo se u sred radnog vremena! Mešavina aikida, joge, masaže i savremenog plesa, za zaposlene je imala više nego efektne rezultate. Ujedno i za kompanije odnosno preduzeća. Razgovaramo sa autorom tog programa - RAZVOJ POKRETA:
Dejan Ilić, majstor ki aikida: Takav vid rada je nešto što postaje potreba, i poslodavci se opredeljuju za to. U svetu je već to decenijama primenljivo, Japanci su u tome vodeći. Ono do čega se došlo je da se broj neradnih dana i dana na bolovanju smanjuje, zaposleni su rasterećeniji te tako mogu da obavljaju više poslova zadatih u radno vreme. Na taj način se vidi da kompanija vodi računa o svojim zaposlenima i o tome šta osećaju i kakvog su raspoloženja, a sve u cilju da budu srećniji, raspoloženiji, motivisaniji za rad. Atmosfera u kompaniji je prijatnija i komunikacija među kolegama je bolja . U svakom slučaju, takav rad pomaze da čovek jasnije, bistrijeg uma pristupa poslu, te se tako smanjuje mogućnost greške.
Stres na poslu neretko je uzročnik mnogih mučnih i neželjenih psihosomatskih pojava. „Razvoj pokreta“ je zato usmeren ka dobrostanju i telesnom poboljšanju, ali teži i dalje - prema razvoju mentalnih i duhovnih sposobnosti za postizanje prave ljudske prirode u celini, kaže njegov začetnik.
Dejan Ilić, majstor ki aikida: Kad je čovek izložen stresu često reaguje po principima borbe ili letenja. To se obično odražava kroz stiskanje mišića vrata, leđa, i ramena. Krvni sudovi se stisnu i mozak prima manje krvi, a srce je pod opterećenjem. Obično se javljaju glavobolje, umor i bol. Vežbama povećavamo pokretljivost celog tela što utiče na lakoću i gracioznost u kretanju, pravilno držanje i sedenje. Smanjujemo mišićnu napetost i omogućavamo lakši protok krvi. Olakšani protok dovodi do poboljšanja celokupne cirkulacije i do boljeg protoka kiseonika i hranljivih materija u mozak, čime se pojačava moždana aktivnost. Ceo sistem radi bolje i efikasnije. Mišićne kontrakcije koje nastaju usled stresa utiču i na protok limfe. Kretanje limfe je zavisno od mišićne kontrakcije, a limfa je direktno povezana sa imuno sisitemom. Vežbanjem oslobađamo kretanje limfe, napominje autor projekta koji je imao sjajne rezultate kod zaposlenih.
Bolovi u kičmi, vratu, ramenima, glavobolje i sve ostalo što prati naporan rad ovakvim načinom rada se jednostavno eliminiše, neradni dani. Nešto što je interesantno-komunikacija među zaposlenima da je bilo situacija da smo uspevali da pomirimo neke službe i odeljke u firmi koji su imali problem u komunikaciji“, kaže Dejan.
Svega toga svesne su velike kompanije koje u Srbiji zaposlenima omogućavaju teretane, fitnese, plivanje, kuglanje, a u kancelarijama umesto stolica - lopte za pilates! Razgovaramo sa predstavnikom jedne takve kompanije:
Marko Cvetković, Delta: Kompanija "Delta" društvenu odgovornost smatra za deo suštine poslovanja. Naša orijentacija je kako briga prema zaposlenima i briga prema zajednici. U planu za zaposlene u ovoj godini bile su ponude za teretane, fitnes, plivanje, kuglane, imali smo dosta programa koji se tiču motivacije zaposlenih koje podrazumevaju zajedničko druženje, gledanje utakmica, dosta smo uradili na poboljšanju fizičkih uslova rada - nešto što bi se zvalo humanizacija radnog mesta, tako da smo u kancelarijama postavili pilates lopte koje su baš odlično delovale i na motivaciju i na fizičko poboljšanje uslova rada, čak su i zanimljiviji uslovi rada.
Za naše zaposlene postoje programi koji podrazumevaju aktivnosti koje nemaju veze sa radnim vremenom. Koristili smo i teretane i kuglanje , imamo i taj momenat druženja, međusobnog upoznavanja, jer su to ljudi koji dolaze iz različitih sektora, koji se po funkciji posla retko kada viđaju i komuniciraju. Sada imaju priliku da se upoznaju, da razumeju jedni druge, šta je suština posla i da komunikacija među njima bude bolja.
Sve ovo što mi radimo ima s jedne strane odličnu zamisao u smislu poboljšanja uslova rada. S druge strane za njihovu sreću i zadovoljstvo na radnom mestu, spremnost za rad i fokus na poslu tako da mi svi ovim aktivnostima smanjujemo bolovanja I brojne probleme koji mogu da se jave na svakom radnom mestu, time što dobijamo spremnijeg i motivisanijeg radnika", objašnjava Marko.
Lep primer brige, kad je reč o javnim preduzećima, jeste pozorište "Dadov", koje je u svojoj zgradi napravilo teretanu. Direktor "Dadova" Vladimir Mijović već dvadeset godina, kaže, pokušava da nađe nove oblike delatnosti koje zahtevaju fizičke aktivnosti:
-Pokušavam da usadim svim radnicima svest da je fizička aktivnost neophodna i za posao i za druženje. Jer druženje je veoma bitna stvar za posao.
Ja sam srećan zbog toga što maltene celo preduzeće i upravni odbor, i nadzorni odbor nalaze svoje termine i mesto da vežbaju, da nađu sebe, odrade svoj sistem vežbi i to jako lepo funkcionoše. Lepo je imati mogućnost prvenstveno zbog svog zdravlja - fizičkih i mentalnih aktivnosti moraš da se isprazniš, kolektiv je srećniji, radnici su zadovoljniji.
Umesto pauze za kafu, pljeskavicu, ko-zna-koju cigaretu ili beskrajno zurenje u monitor, koliko nas će već sutra na poslu bar pomisliti da stvarno uradi nešto za sebe i svoje telo? Pa makar to bila i jedna šetnja ili razgibavanje u kancelariji?
„Razmišlja narod puno, ali nema mogućnosti“, imamo uvek spreman odgovor i opravdanje za sve ili „Što da ne? Mada nismo Japanci!“
Japanci ne možemo biti, dakako, ali ako oni recept korporativnog vežbanja predano primenjuju decenijama, a najbolji su primer organizovane, disciplinovane i uspešne nacije, mi bismo, bar za početak, mogli da se razgibavamo.
Izvor: S media; autor: Smiljana Popov
