Izvor: B92, 11.Okt.2011, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta sa neželjenim efektima lekova?
Direktorka Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) Tatjana Šipetić rekla je da je za devet meseci ove godine podneto 670 prijava zbog neželjenih dejstava na pojedine lekove.
Ona je najavila da će pacijenti uskoro neželjene efekte lekova, koji su do sada bili u skladu sa očekivanim, moći da prijave putem formulara u domovima zdravlja i apotekama.
To će pacijentima omogućiti da lakše i brže dodju do odgovora vezanog za problem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji su imali ocenila je Šipetić u izjavi Tanjugu, podsećajući da je prošle godine Agenciji podneto 780 prijava i da je prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, imajući u vidu broj stanovnika u Srbiji, da bi očekivani broj prijavljenih slučajeva trebalo da iznosi oko 1.500 godišnje.
Šipetić je precizirala da se neželjene reakcije naših pacijenata najčešće odnose na antibiotike i citostatike, a da su ta neželjena dejstva uglavnom navedena u uputstvu leka.
Na pitanje koliko je bilo prijava o neželjenim reakcijama na vakcinu "fosetrija" koja se prošle godine davala protiv svinjskog gripa (H1N1), Šipetić je kazala da su to učinila 84 pacijenta, a da ih je ukupno bilo 300. Ona je dodala da su reakcije na vakcinu bile očekivane jer su bile navedene u uputstvu i da ih je očekivao i sam proizvodjač.
Šipetić je istakla da su kod prijavljivanja neželjenih rekacija na lekove veoma važni zdravstveni radnici kojima ih pacijenti prijavljuju, jer se svakom prijavom dobijaju nova saznanja, odnosno potencijalni signal da se proveri da li je sa tim lekom sve u redu.
Ona je upozorila na mogućnost neželjenih reakcija na lek ako se on uzima sa drugim medikamentima, jer može doći do negativne interakcije izmedju lekova, ali i lekova i hrane koja može izazvati neželjene reakcije. Zato pacijent izabranom lekaru mora reći koje lekove ili dijetetske suplemente pije i na šta je eventualno alergičan.
Tako se, na primer, uz pojedine antibiotike ne smeju uzimati mlečni proizvodi na šta pacijenta treba da upozori lekar ili apotekar.
Novi Pravilnik koji govori o prijavljivanju neželjenih reakcija je izašao u Službenom glasniku 31. avgusta i njime je predvidjeno da pacijenti putem formulara mogu ALIMS-u da prijave neželjene reakcije.
Šipetić kaže da je ideja da se okupe udruženja pacijenata preko kojih bi se oni upoznali sa načinom čitanja uputstva o leku, šta su neželjene reakcije i kome da ih prijave, kako da popune formular i slično.
Šipetić je najavila da će pacijenti uskoro neželjene efekte lekova moći da prijave putem formulara u domovima zdravlja i apotekama, što će im omogućiti da lakše i brže dodju do odgovora u vezi svog problema.
Ona je rekla da će u narednom periodu biti unapredjen sistem pisanja uputstava za pacijente u kome će biti navedene karakteristike nekog leka i dodala da pacijenti, ako im nešto nije jasno u uputstvu, mogu o tome više da saznaju od farmaceuta.
Ukazala je, takodje, da se na sajtu ALIMS-a mogu naći sve informacije o lekovima i medicinskim sredstvima koja se koriste u Srbiji da bi se zainteresovani na pravi način upoznali sa osobinama leka koji treba da koriste.
Govoreći o bezbednosti lekova na tržištvu Srbije, Šipetić je ocenila da su oni bezbedni i da ALIMS ima odredjene mehanizme na osnovu kojih vrši njihovu kontrolu i dokazuje njihovu bezbednost.
Reč je o sistematskoj kontroli, rekla je ona, objasnivši da se u okviru plana sistematske kontrole na osnovu odredjenih faktora rizika, stepena korisćenja lekova i osetljivosti lekova odredjuje koji su to lekovi koji će biti izuzeti iz prometa, istakla je Šipetić.
S druge strane, dodaje Šipetić, ukoliko pacijenti primete da postoji bilo kakav problem sa kvalitetom leka u smislu nekog defekta, kako se to stručno farmakološki kaže, kao na primer da kutija leka nije ista kao što je bila pre, da nije dobro obeležena, da ne može da se pronadje broj serije i slično, onda to moraju da prijave Inspekcijskoj službi Ministarstva zdravlja.
