Izvor: B92, 06.Jul.2012, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li depresivni da imaju decu?
Da li ljudi sa depresijom ili drugim psihičkim problemima imaju moralnu obavezu da odustanu od potomstva, kako bi sprečili prenošenje njihovih „loših“ gena?
Komičarka Sara Silverman, koja je više puta izazivala kontroverze zbog njenog britkog humora, nedavno je izjavila da neće imati biološku decu, kako bi sprečila prenošenje njenih mentalnih problema na buduću generaciju.
„Ja ne želim decu. Ja znam da patim od depresije, kao i ostatak moje porodice. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Nisam dovoljno snažna da to prepoznam u svom detetu“, rekla je ona u intervjuu za Amandu de Kadenet.
Mnogi su je pohvalili zbog njene iskrenosti i odgovornosti, navodeći istraživanja koja pokazuju da je depresija nasledna.
Ljudi sa roditeljima ili braćom sa depresijom imaju tri puta veću šansu da je i sami razviju.
Međutim, ono što većina komentatora Sarine izjave nije pomenula je da neki geni koji uzrokuju depresiju mogu uticati na osetljivost i senzibilitet, koji Silvermanovoj daje tako raskošan talenat.
Zaista, mnoga istraživanja su pokazala da ono što izaziva depresiju, može dovesti do mentalnog „superzdravlja“, u zavisnosti od toga da li je osoba odrastala u stresnom okruženju ili u potpuno mirnom.
Pisac Dejvid Dobs takve gene naziva „genima orhidejama“. Poput nežnih cvetova, oni uspevaju da bace senku na sve ostale obične biljke, ali pod uslovom da rastu u savršenim okolnostima. U suprotnom – brzo venu i umiru.
Za razliku od tih, on opisuje „gene maslačke“, koji omogućavaju zdrav razvoj bez obzira da li je okruženje negostoljubivo ili idealno.
Nedavna studija je čak pokazala da ljudi koji imaju gene zadužene za dobro pamćenje, češće pate od posttraumatskog stresa, ako dožive neki veliki i težak problem.
Naime, ljudi sa boljim pamćenjem, imaju sposobnost da bolje evociraju loše (ali i dobre) uspomene.
Bilo da je gen „dobar“ ili „loš“ okruženje i vaspitanje su ključni za to kako će on kroz život delovati.
Već je dokazano da su čuveni umetnici i izuzetni kreativci, obično osobe koje paralelno pate od nekog psihičkog poremećaja. Slično je dokazano i kod autizma – mnogi uspešni IT inženjeri osobe su rođene sa tim poremećajem.
To znači da ako eliminišemo gene koji nose rizik od mentalnih bolesti, eliminišemo i mogućnost da na svet dođu neki vrhunski stručnjaci, umetnici i genijalci ljudi.
Treba imati u vidu da većina osoba sa mentalnim poremećajima uspeva da živi sasvim normalno i uz neke od lekova budu sasvim funkcionalni članovi društva.
Naravno, mnogo je i suprotnih primera. Da li mislite da bi, imajući u vidu da bismo time izgubili potencijalne genijalce u budućnosti, depresivne osobe treba da imaju decu?
