Izvor: Politika, 30.Apr.2014, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika steže obruč oko Putina
Poljska i baltičke države blizu su američkim stavovima, Mađarska, Slovačka i Bugarska imaju razumevanja za Kremlj, a Italija, Španija, Grčka i Kipar protive se politici Vašingtona
Nove sankcije koje je Vašington u ponedeljak uveo Moskvi nisu neposredno usmerene na Vladimira Putina, ali se njima iz SAD šalje jasna poruka upravo ruskom predsedniku da se obruč oko njega steže. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EU je uz negodovanje pojedinih članica takođe nametnula novi krug kaznenih mera za Rusiju, ali Evropljani, teško zavisni od ruskih energenata, ne pokazuju volju da slede Ameriku ako ona i dalje bude pooštravala sankcije.
Putin nije na listi 17 službenika, biznismena i kompanija kojima su Vašington i Brisel zamrznuli imovinu i novac u SAD i EU i zabranile poslovanje sa američkim odnosno evropskim kompanijama. Ipak, reč je o veoma bliskim saradnicima i partnerima ruskog predsednika na osnovu čega „Njujork tajms” zaključuje da je krug oko Putina sve uži: predsedniku će biti sve teže do dođe do novca koji je završio na zapadnim računima. Obamina administracija ovako vrši pritisak na Putina, za koga veruje da je izazvao krizu u Ukrajini aneksijom Krima posle svrgavanja proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Na istoku zemlje i juče je bilo napeto: demonstranti su zauzeli administrativnu zgradu u Lugansku, dok je gradonačelnik Harkova, na koga su prekjuče pucali nepoznati napadači, i dalje bio u kritičnom stanju. Jedan neimenovani zvaničnik kazao je novinarima da američka administracija ne očekuje da sankcije odmah daju rezultate, već da pokažu Putinu da će ekonomski bol biti sve jači. Prema pojedinim komentatorima, spor Zapada i Rusije oko Ukrajine je igra živaca u kojoj bi Putin mogao da ima prednost jer je, kako se ocenjuje na Zapadu, hazarder, dok su Obama, Merkelova i Oland lideri nevoljni da rizikuju.
Stejt departmentu je relativno lako da vodi ovakvu politiku prema Kremlju jer američka ekonomija nije srasla sa ruskom (ipak, ne treba gubiti iz vida da naftni gigant „Ekson mobil” ima velike poslovne interese u Rusiji). Šta raditi sa Kremljom mnogo je veća briga za EU jer Rusija snabdeva trećinu evropskog tržišta gasom i mesto je gde posluju i investiraju mnogobrojne kompanije EU. SAD su se nadale da bi Evropljani mogli da zauzmu tvrđi stav nakon što su proruski demonstranti kao taoce uzeli evropske posmatrače OEBS-a. Kijev saopštava da ima plan za oslobađanja talaca, dok samoproglašeni gradonačelnik Slavjanska Vjačeslav Ponomarjov ističe da će razgovarati o puštanju posmatrača samo ako EU ukine sankcije. Moskva je izrazila žaljenje što je i Tokio uveo sankcije za 23 ruska državljanina kojima će biti zabranjen ulazak u Japan.
U međuvremenu, menadžeri energetskih kompanija EU nastavili su da vrše pritisak na svoje vlade da ne uvode sankcije Rusiji jer će i njihov profit biti doveden u pitanje. Paolo Skaroni, direktor italijanskog energetskog giganta „Eni”, ocenio je da EU ne može bez ruskog gasa jer je evropski uvoz sibirskog energenta prošle godine povećan za 16 odsto uprkos usporenoj ekonomiji i manjoj proizvodnji. Skaroni se plaši scenarija u kojem EU zabranjuje „Eniju” da kupuje i distribuira ruski gas. Ipak, on se nedavno saglasio da njegova kompanija isporučuje gas Ukrajini preko Slovačke i tako umanji oslanjanje Kijeva na uvoz energenata sa istoka.
Obama najavljuje da će u slučaju ulaska Rusa na istok Ukrajine uslediti i udar na ruski bankarski sektor, ali je neizvesno dokle će ga evropski saveznici pratiti.
Evropa je u pogledu Ukrajine i Rusije striktno podeljena na blokove. Poljska i baltičke države najpribližnije su američkim stavovima, Mađarska, Slovačka i Bugarska pokazuju razumevanje za Kremlj, Nemačka insistira na tome da nisu iscrpljena diplomatska sredstva, a Italija, Španija, Grčka i Kipar izrazito su protiv politike Vašingtona. Britanski političari daju oštre izjave, ali Dauning strit zna koliko bi londonski Siti bio pogođen kada bi ostao bez investicija ruskih biznismena, kao što je Pariz svestan posledica po svoje vojne ugovore, a Nemci cene koju će platiti njihovi proizvođači automobila. Reči britanskog šefa diplomatije Vilijama Hejga – da je „u pripremi” embargo na rusku trgovinu, energiju, finansije i vojnu opremu – „Gardijan” je nazvao „praznim pretnjama”.
„Evropa nema stomak za ovakve stvari jer bi rezultat bio katastrofalan trgovinski rat koji bi mogao da šteti slaboj evropskoj ekonomiji koja je tek u prvim fazama oporavka od recesije i višegodišnje krize valute i duga”, konstatuje britanski list. On kritikuje i jednog diplomatu EU koji je evropski odnos prema sankcijama uporedio prema odnosu prema nuklearnom oružju: „Ekonomske sankcije su najbolje kada se ne koriste”. Londonski dnevnik u ovome vidi samo pravdanje Evropljana koji nisu smislili ništa bolje nego da ostanu pasivni, ali tako da izgleda kao da nešto rade. „Rusi su dobri u tome da posvađaju Evropljane. Ali, u ovom slučaju, oni ne moraju da se jako trude.”
Razlike među zapadnjacima najbolje ilustruju razlike između EU, kao organizacije evropskih država i NATO, kao transatlantskog saveza. Dok se EU obazrivo odnosi prema uvođenju opštih ekonomskih sankcija Rusiji, dotle generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen zahteva da se Zapad prema Rusiji bezmalo odnosi kao prema hladnoratovskom neprijatelju. Prema ocenama koje zasad preovladavaju u medijima, dramatičnih novih sankcija Rusiji neće biti ako ne dođe do dramatične eskalacije nasilja u Ukrajini.
-----------------------------------------------------------
Ko su kažnjeni Rusi
Igor Sečin, direktor naftnog giganta „Rosneft”
Sergej Čemezov, direktor visokotehnološke firme „Rostek”
Vjačeslav Volodin, zamenik šefa kabineta Putina
Aleksej Puškov, predsednik komiteta za međunarodne odnose u Državnoj dumi
Dmitrij Kozak, potpredsednik vlade
Oleg Belavancev, specijalni izaslanik za Krim
Jevgenij Murov, direktor Federalne službe zaštite
Jelena Stevanović
objavljeno: 30.04.2014
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
