Izvor: Politika, 10.Jan.2014, 20:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji ne preti opasnost od uvođenja viza
U izveštaju o napretku Srbije u evrointegracijama, o kojem će Evropski parlament raspravljati 16. januara, Nemačka se poziva da Srbiju proglasi za zemlju sigurnog porekla
Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Jelko Kacin izjavio je da Srbiji ne preti opasnost od suspenzije bezviznog režima i istakao da naša zemlja ima kapacitete da reši problem lažnih azilanata, kao i da je to istovremeno problem koji moraju da rešavaju i zemlje članice EU. „Ponavljam, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stvar je pod kontrolom, ali treba uporno raditi i to protiv onih koji se bave trafikingom i koji žele brzu zaradu”, rekao je Kacin na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem, a preneo Tanjug.
On je naveo da će 16. januara u EP biti raspravljano o njegovom izveštaju o napretku Srbije u evrointegracijama, u kome je pozvana Nemačka da Srbiju proglasi za zemlju sigurnog porekla kad su u pitanju lažni azilanti i ukazao da je taj izveštaj podržalo svih 47 članova Odbora za međunarodne odnose EP, bez ijednog glasa protiv. „Nemačke kolege na raspravi neće biti oduševljene tim amandmanom, ali mi imamo hrabrosti da pozovemo Nemačku da svojim primerom pruži podršku i drugim zemljama EU”, istakao je Kacin.
Međutim, pored njega, i nemački ambasador Hajnc Vilhelm i srpski ministar Branko Ružić, poručili su da Srbiji ne preti ta opasnost od ponovnog uvođenja viza, nakon što je prekjuče u EU stupio na snagu mehanizam za suspendovanje bezviznog režima zemljama regiona, a Nemačka je jedna od zemalja koje su najviše ugrožene prilivom lažnih azilanata.
Ipak, trenutno nema nikakve inicijative u Nemačkoj za aktiviranje tog mehanizma. Ne razgovara se o ponovnom uvođenju viza građanima Srbije, izjavio je Vilhelm, koji je za Tanjug rekao da je u Nemačkoj od januara do novembra prošle godine 9.821 državljanin Srbije podneo zahtev za azil, što je za oko 20 odsto više nego 2012, kada je podneseno 8.500 takvih zahteva.
Srbija je, prema njegovim rečima, treća zemlja po broju zahteva za azil, posle Rusije i Sirije, ali prva od onih država čijim građanima nisu potrebne vize za EU.
On je ocenio i da je, iz političkih razloga, teško zamisliti uvođenje viza zemlji koja je počela pristupne pregovore sa EU. „To bi bilo veoma loše”, rekao je Vilhelm.
I ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić ponovio je da bezvizni režim Srbije nije ugrožen, a da je veoma dobrodošao predlog Kacina za rešavanje problema lažnih azilanata tako što bi se Srbija stavila na listu zemalja sigurnog porekla.
Vladimir Petronijević, izvršni direktor grupe „484”, za naš list, objašnjava da je zemlja sigurnog porekla jedan od instituta evropskog prava. Zemlja sigurnog porekla zapravo znači zemlja u kojoj se poštuju standardi ljudskih prava, u kojoj nema progona na rasnoj, nacionalnoj i verskoj osnovi, kao i na osnovu pripadnosti određenoj socijalnoj grupi, tako da, po pravilu, državljani tih zemalja koji dolaze u Evropsku uniju i traže azil ulaze u takozvanu ubrzanu proceduru i za njih važi pretpostavka da nisu izbeglice i da ne zaslužuju zaštitu u EU.
„Duže procedure i visoka naknada koje postoje u tim zemljama za tražioce azila su zapravo glavni faktor privlačenja” da ljudi tamo odlaze i traže azil. To potvrđuju i statistike, prema kojima naši ljudi odlaze u one zemlje u kojima procedura traje duže i u kojima postoje relativno visoke naknade za vreme trajanja tih procedura i utvrđivanja imovinskog statusa, kaže Petronijević, za naš list i dodaje da je u najvećem broju slučajeva to Nemačka, a u manjem broju Švedska i Belgija, tako da se moraju ukloniti faktori koji privlače ljude. Pogrešan je, prema njegovim rečima, put da Srbija to treba administrativno da reguliše, jer to vodi u „sive zone” poštovanja ljudskih prava, to jest prava na slobodu kretanja. „Zašto naši ljudi ne traže, recimo, azil u Austriji ili Norveškoj, koje su takođe bogate zemlje? Zato što je, recimo, u Norveškoj propisana procedura za tražioce azila iz zemalja sigurnog porekla, kakva je Srbija, 48 sati”, objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje kada će Nemačka svrstati Srbiju među zemlje sigurnog porekla, što bi doprinelo smanjenju broja zahteva za azil, ambasador Vilhelm je odgovorio da se o toj ideji govorilo prošle jeseni, ali da su onda usledili izbori i formiranje vlade u Berlinu... „Nisam u toku da li ima novih razgovora, ali (nemačko) Ministarstvo unutrašnjih poslova o tome sigurno razmišlja”, rekao je on i dodao da Srbija, prema njegovom uverenju, ispunjava uslove da bude proglašena za sigurnu zemlju, jer u njoj nema sistematskog političkog progona.
B. Čpajak
objavljeno: 11.01.2014.
