Izvor: Kurir, 23.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZABORAVLJENI
O narodnoj kuhinji u Kosovskoj Mitrovici, jedinom izvoru hrane za desetine prognanika, brine samo grupa žena volontera
KOSOVSKA MITROVICA - Jutro je, a u Mitrovici sivo kao da je kasna jesen. Čekamo kod istočnog mosta da se otvori narodna kuhinja. Stoje ljudi sa cegerima, u njihovim očima ništa ne piše. Samo praznina i nedostatak nade. Najviše ih je iz kolektivnog centra "Branko Radičević".
Branislav Krstić je iz južne Mitrovice, gde je imao stan i posao. Od >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << 1999. živi u kolektivnom centru. Ranije su dobijali pakete, a sad ih niko ne obilazi.
- Dolazila je jednom Sanda Rašković zbog izbeglica iz Krajine i odmah otišla. Ne obilaze nas nikakve humanitarne organizacije. Unmik nas snabdeva drvima - kaže Branislav.
Aleksa Damljanović je iz Đurakovca. Dva puta godišnje dobija pakete Crvenog krsta. Ima troje dece, koja su smeštena u Dečjem selu u Srbiji. Sada je star, sam, nemoćan i zaboravljen.
O narodnoj kuhinji od 17. marta 2004. brine udruženje žena "Sabor", čija je predsednica Milanka Ordić. "Sabor" je osnovan sa ciljem da pomogne raseljenim ženama različite starosne dobi sa Kosova i Metohije, uključujući i samohrane majke, kako bi ih kroz različite aktivnosti ekonomski i socijalno osnažio. Njihova zajednička ideja bila je da sve što je lepo, duhovno i materijalno bolje uobliči i prenese pokoljenjima koja dolaze. Put je nađen u izradi tradicionalnih kostima.
Već četiri godine one se brinu o ovoj narodnoj kuhinji, koja ima šezdeset korisnika, raseljenih lica sa Kosova i izbeglica iz Hrvatske. Za trinaest izbeglica iz Hrvatske, onih koji nemaju više gde da pobegnu i koji su bežeći došli do kraja života, "Sabor" plaća prevoz hrane do njihovog boravišta. Bez obzira na to što im je taj jedan obrok neophodan, oni ne mogu da dođu do njega jer su svi već stari, pri kraju "velikog bekstva". Prognanici nemaju ni plate ni penzije. Žive od četrdeset evra mesečno.[ antrfile ]
VLAST NIJE DALA NI DINAR
- Ni lokalna ni centralna vlast nisu uložili ni centa u narodnu kuhinju, pomoć od humanitaraca stiže sve ređe. Ni država ni opština - niko, ni pored apela, nije uložio ni dinar. Pomoć daju ljudi dobre volje koji imaju srce i razumevanja za bedu ljudsku. Naša organizacija prodala je narodne nošnje i kupila im šerpe i lonce. Često smo u dilemi da li da dignemo ruke od svega. Volontiramo četiri godine. Ko bi to radio? Samo grupa budala u Mitrovici. Ako još ima takvih, neka pozovu 063/46-55-92, štićenicima narodne kuhinje svaka pomoć je neophodna - kaže Milanka Ordić.
