Izvor: SrbijaDanas.com, 26.Jul.2019, 14:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veliki graditelj Novog Sada, a nisu ga voleli ni autonomaši ni velikosrbi: Pogledajte ko je čovek kome je struka bila ispred politike

Inicijativa da jedna ulica Novog Sada ponese ime Lajoša Lajka

Da je poživeo još tri godine, Lajko Lajoš bi ovog avgusta slavio stoti rođendan, a veliki deo svog veka, onog radnog, posvetio je preobražaju vojvođanske prestonice: pod vođstvom ovog vrsnog građevinskog inženjera potpuno je rekonstruisana železnička mreža, bez čega bi dalji razvoj grada bio praktično nemoguć.

Pre nego što se uhvatio u koštac s najvećim izazovom u dotadašnjoj karijeri, ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << rođeni Subotičanin, briljantni diplomac Tehničkog fakulteta u Budimpešti, kalio se rukovodeći radovima na prugama Brčko-Banovići, Šamac-Sarajevo i Doboj-Banjaluka. Nakon toga, Lajko je postavljen na čelo tima koji je obnavljao železnički čvor u Splitu, da bi ga potom pozvali da pomogne Novom Sadu.

Kada se te 1955. godine, zajedno s porodicom preselio u Novi Sas mladi inženjer je na licu mesta uronio u problem. Voz je ulazio u naseljeno područje tik pored zgrada načičkanim duž pruge. Svaki prolazak voza izazivao omanji zemljotres, sobe su se punile otrovnom parom i dimom, i bilo je opasno za decu koja su se igrala.Prilaz Dunavu bio je gotovo zatvoren, do Štranda se moglo doći jedino današnjom Fruškogorskom ulicom, obala je bila zapuštena.

Morala se izmestiti pruga koja je bukvalno paralisala grad i tako je doneta odluka da se par kilometara od Varadinskog sagradi drumsko-železnički most. Rešenje koje je ponudio Branko Žeželj i 1957.  je započeta je gradnja kojom je rukovodio Lajoš Lajko. Za četiri godine izgrađen je Žeželjev most, premeštena pruga i započela se izgradnja nove železničke stanice završene za rekordnih četrnaest meseci.

Probijeni su novi bulevari, krenulo se s izgradnjom zgrada na Keju i Limanima, Novi Sad je, konačno "došavši do vazduha i prostora", postajao pravi urbani centar. Otvaranju je, maja 1974. godine prisustvovao lično Tito, ali Lajoša Lajka, uprkos tome što je zahvaljujući njemu most bio pravi graditeljski podvig, nije bilo u predsedničkoj sviti.

– Moj otac nikada nije mario za politiku, štaviše, gnušao se igara karakterističnih za vladajuće klike. Najbolji primer za to bila je izgradnja auto-puta Beograd-Novi Sad, kada je došlo do sukoba na relaciji pokrajina-grad. Čelnici Novog Sada bili su za takozvanu “fruškogorsku varijantu”, koja je bila kraća i jeftinija, pritom je nudila i mnoštvo drugih pogodnosti – lepe pejzaže i potencijalni razvoj turističko-ugostiteljskog sektora. U Izvršnom veću Vojvodine smatrali su, međutim, da je "istočna opcija" bolja i uspeli su da proguraju svoj predlog, a tata, koijem je užasno smetalo da se politika tako beskrupulozno meša u struku, odmah je dao ostavku – priča Marta Makarić, starija kćerka Lajoša Lajka.

– Brzo se pokazalo da je istočna varijanta promašaj, ali radovi su već odmakli iako su decenijama ostali nedovršeni. Most kod Beške, gde je umesto dve trake, kako je predviđao projekat, izgrađena samo jedna, sve donedavno bio je usko grlo na tom delu puta i dokaz da je tata bio u pravu – politika nikada ne sme da bude ispred struke .

Rekli su "Šta hoće ovaj Mađar, da selimo stanicu u Austrougarsku?!". Kada je to čuo, smesta se vratio u Novi Sad, gde je u međuvremenu, na Titov zahtev, zbog loše procene lokacije auto-puta Beograd-Novi Sad, smenjena kompletna pokrajinska vlast.

– Njemu je bilo najvažnije da je čist pred sobom, da je sve postigao poštenim radom, bez muljanja i zakulisnih radnji. Moj otac nikada, ali nikada, nije uzeo ni cent provizije za poslove koje je sklapao, za razliku od njegovih kolega koji su od novca "ispod žita" gradili kuće na moru i vozili besne automobile, obilato koristeći mogućnost da kupuju jeftino u diplomatskim magazinima. On je to prezirao, smatrao je da je plata dovoljna nadoknada za njegov rad i da je sve preko toga neprihvatljivo. Tog stava se držao do kraja – ističe Marta Makarić.

Ime inženjera Lajoša Lajka, čiji je doprinos Novom Sadu vrlo opipljiv i nemerljiv, nije se, nažalost, nikada našlo kao predlog za naziv neke ulice ali nakon tri godine od njegove smrti postoje namere za to od strane zahvalnih Novosađana koji pamte.

Nastavak na SrbijaDanas.com...