Izvor: SrbijaDanas.com, 09.Dec.2021, 15:09

VUČIĆ STAVIO VETO: Evo šta se dešava sa zakonom koji se vrati na ponovno odlučivanje

VUČIĆ STAVIO VETO: Evo šta se dešava sa zakonom koji se vrati na ponovno odlučivanje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je odlučio da Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje vrati izmene Zakona o eksproprijaciji, čime je pravo suspenzivnog veta upotrebljeno 19. put od 1990. godine.

Šta je suspenzivni veto i da li je predsednik svoje pravo iskoristio u skladu sa propisima, govorio je naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Miroslav Đorđević.

Miroslav Đorđević, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, rekao je da je predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << Aleksandar Vučić juče iskoristio svoje pravo suspenzivnog veta i da je sve bilo u skladu sa propisima.

- Ono se smatra takozvanim klasičnim ovlašćenjem predsednika Republike. Postoji širom sveta. Kod nas se ranije dešavalo mnogo puta, tako da se nije ništa posebno čudno dogodilo. Dogodila se jedna ustavna procedura u skladu sa svim propisima - rekao je Đorđević.

Đorđević, koji je doktorirao na temi suspenzivnog veta, objasnio je da se put jednog zakona formalno ne završava u Narodnoj skupštini, već da nakon izglasavanja u parlamentu odlazi kod predsednika države na proglašenje.

- Predsednik ukazom proglašava neki zakon da bi on mogao kasnije, posle objavljivanja u Službenom glasniku, da stupi na snagu - naveo je Đorđević.

Dodao je da je ovlašćenje predsednika da proglasi neki zakon druga strana novčića prava suspenzivnog veta.

- Kao što se u uporednom pravu to često naziva pravom provere, tako i našpredsednik ima pravo da zakon još jednom proveri pre nego što stavi svoj potpis. Da li je u skladu sa Ustavom i da li je, u slučaju Republike Srbije, on celishodan, to jest, najbolji mogući za građane Republike Srbije po njegovom mišljenju - istakao je Miroslav Đorđević.

Ustavom iz 2006. ojačano pravo suspenzivnog veta

Suspenzivni veto je uveden u Ustav 1990. godine, a ojačan je Ustavom iz 2006. godine. Đorđević je ocenio da je pravo suspenzivnog veta previše napadano u javnosti otkako je uvedeno ponovnim uspostavljanjem višestranačja, ali je on to opisao klasičnim ovlašćenjem.

- Inicijalno je to ovlašćenje bilo među blažim, uporedno posmatrano. Predsednik je mogao da vrati zakon koji je Skupština mogla da ponovo izglasa. On je time samo slao političku poruku. Njegove šanse za uspeh tog veta nisu bile tako velike- istakao je Đorđević.

Dodao je da je 2006. godine, novim Ustavom, suspenzivnom vetu data veća doza potentnosti.

- Pre svega, time što je ustanovljena apsolutna većina u ponovnom glasanju u parlamentu, a i produžavanjem rokova tokom kojih predsednik odlučuje da li će uložiti veto ili ne, sa sedam na 15 dana. Taj prvi rok je bio vrlo kratak, sad je taj rok vrlo razuman - objasnio je Đorđević.

Naglasio je da, uporedno gledano, ovlašćenje suspenzivnog veta u našem pravu nije među jačima, ali i da nije za potcenjivanje i da je u pitanju 19. suspenzivni veto od 1990. godine i objasnio da je u drugim državama za ponovno izglasavanje zakona potrebna i dvotrećinska i tropetinska većina.

- Sama činjenica da predsednik ima suspenzivni veto, a predsednik je kod nas neko ko je izabran na direktnim izborima, daje jasnu poruku svim drugim političkim činiocima, predlagačima zakona, kao i zakonodavnom telu da o tome vode računa, jer ukoliko ne vode računa, može se uvek dogoditi ono što se dogodilo juče - rekao je Miroslav Đorđević.

- Razlozi koje je predsednik naveo dovoljni za korišćenje suspenzivnog veta.

Đorđević je naveo da su razlozi koje je predsednik juče naveo dovoljni za korišćenje prava suspenzivnog veta.

- Predsednik bi mogao da vrati nekakav izglasani predlog zakona i da kaže 'vraćam ovaj zakon zato što nije dobar'. To bi iz ugla prava i našeg pravnog sistema bilo sasvim dovoljno. Razlozi na koji je predsednik juče ukazao, pre svega spadaju u razloge političke necelishodnosti, jer, kao što je on rekao, član 19 Zakona o predsedniku jasno precizira ovlašćenja koja već postoje u Ustavu - istakao je Đorđević.

Dodao je da razlozi koje je predsednik istakao ulaze u razloge političke necelishodnosti i da možda zalaze u pitanja neustavnosti, pošto Ustav garantuje pravo na imovinu i uslove pod kojima se ono može uskratiti.

- Postoje dva scenarija prema kojima izmene Zakona o eksproprijaciji neće postojati.

Izmene Zakona o eksproprijaciji, kako je naveo Đorđević, trenutno su vraćene Narodnoj skupštini, a postoje dva scenarija prema kojima izmene neće postojati.

- Naš Ustav je tu vrlo interesantan, uporedno gledano. Mi imamo jedno rešenje koje postoji još samo u Litvaniji. Naša Skupština može da odluči ili da ne odluči da ponovo glasa o vetiranom predlogu zakona. Šta to znači? Za razliku od Ustava iz 1990, zakon bi se vratio u parlament, poslanici bi glasali, ako postignu većinu, zakon postoji, ako ne postignu, narodski rečeno zakon propada. Sada Skupština može da odluči da ne glasa o tom zakonu i zakon, naravno, propada - objasnio je Đorđević.

Objasnio je da ukoliko se zakon ne nađe na dnevnom redu prilikom sledećeg utvrđivanja, smatra se da je parlament odustao od tog zakona.

Đorđević je poručio da je najbolji put do dobrog zakona široka javna debata i dodao je da je bio deo radne grupe za reviziju Ustava i da su u to bili uključeni svi mogući činioci.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.