Izvor: RTS, 02.Dec.2011, 14:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uticaj medija na ratne zločine
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao da je važno da se u potpunosti istraži pitanje podsticanja i pozivanja na izvršenje ratnih zločina putem medija. Sloboda izražavanja ne sme i ne može da bude apsolutna onda kada mediji svesno i ciljano koriste govor mržnje, naveo Vukčević.
Važno je da se u potpunosti istraži pitanje podsticanja i pozivanja na izvršenje ratnih zločina putem medija, rekao tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević u Beogradu. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Na predstavljanju studije "Reči i nedela", Vukčević je rekao da je medijska propaganda bila uvod u rat u SFRJ, ali da nijedan urednik, direktor medija i novinar nije krivično odgovorao za doprinos tragediji i ratu.
"Upravo ubojita snaga koju mediji imaju, a posebno kada se zloupotrebljavaju, ukazuje na važnost krivičnog gonjenja osoba koje su u tome učestvovale", rekao je Vukčević.
Tužilac za ratne zločine je dodao da sloboda izražavanja ne sme i ne može da bude apsolutna onda kada mediji svesno i ciljano koriste govor mržnje.
"Ona ne može da bude apsolutna kako ne bi ostale nekažnjene upravo one osobe koje su svojom retorikom vodile do masovnih zločina, patnji i razaranja", rekao je Vukčević.
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević rekao je da pošto Srbija zvanično devedesetih godina nije bila u ratu, novinari ne mogu da se pravdaju da je ratno huškanje u kojem su učestvovali bilo delo ratne propagande.
Dimitrijević je objasnio da je tadašnji Krivični zakon sadržao odredbe o kažnjivosti pozivanja na izvršenje krivičnog dela, koje je "samo po sebi krivično delo", bez obzira da li se neko tom pozivu odazvao i da li se to može dokazati.
"Bez obzira na to da li ima mesta krivičnom gonjenju, treba insistirati da se shvati etička i moralna odgovornost onih koji su to radili", rekao je Dimitrijević.
Urednik Radija Slobodna Evropa Omer Karabeg je ocenio da je propuštena prilika da se kazne novinari koji su učestvovali u širenju mržnje i ratne propagande, i da im je, posle političkih promena oktobra 2000. godine, trebalo zabraniti da se bave novinarstvom.
Karabeg je dodao da je rano govoriti da li je samo pozivanje na ratni zločin moguće dokazati i podsetio je da je 1.500 novinara i urednika Radio-televizije Beograd izgubilo posao jer nisu bili spremni da učestvuju u ratnoj propagandi.
"Oni koji su ostali, i oni novi koji su došli, svesno su se stavili u službu ratne propagande. To je bio njihov izbor i za to treba da budu kažnjeni", rekao je Karabeg.
Tužilaštvo za ratne zločine je u Centru "Sava" predstavilo studiju "Reči i nedela - pozivanje ili podsticanje na ratni zločin u medijima u Srbiji 1991-1992. godine", koja je nastala u okviru projekta "Pravda i ratni zločini".
Knjiga je nastala u proteklih godinu i po, na osnovu analize arhive lista "Politika" i Radio-televizije Srbije.
