Izvor: RTS, 24.Okt.2017, 08:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"UN pomažu najranjivijima"
UN štite i pomažu 65 miliona ljudi koji beže od rata, gladi i progona – to možda nisu ciljevi nekih zemalja, ali jesu onih drugih, kaže za RTS Koordinatorka UN za Srbiju Karla Robin Herši.
U Srbiji i svetu obeležava se Dan Ujedinjenih nacija. Cilj za Srbiju je da se građani uključe u sprovođenje globalne Agende za održivi razvoj do 2030. godine, na šta se Srbija obavezala.
Osim iskorenjivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << siromaštva, ciljevi države su obavezno i besplatno predškolsko i srednjoškolsko obrazovanje.
Koordinatorka UN za Srbiju Karla Robin Herši govorila je za RTS o tome koji su najveći problemi u Srbiji, kako da se reše i da li će se posle kritika iz SAD Ujedinjene nacije reformisati.
Ima li razloga za slavlje imajući u vidu da više od 800 miliona ljudi u svetu živi u ekstremnom siromaštvu?
To je dobro pitanje, 24. oktobar je dan i za slavlje i za podsećanje – 1945 su osnovane UN , a što se tiče ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu, moram da kažem da je od 1990. milijarda ljudi izvučena iz ekstremnog siromaštva zahvaljujući programima UN. Stoga, mi postižemo svoje ciljeve i sve dok novi ljudi ulaze u taj sistem i smanjujemo siromaštvo, ostajemo pri tome.
Agenda 2030. za održiv razvoj ima 17 ciljeva. Šta od toga treba da se uradi u Srbiji?
Srbija je u jedinstvenoj poziciji zato što ste usred evropskih integracija pa je mnogo posla koji se tiče održivog razvoja. Uspeh koji ste postigli otvaranjem i zatvaranjem poglavlja se takođe računa, u ovom procesu imate mnogo šansi, ne samo da se reformišete, nego da se ostvari društvena dobit, smanji nejednakost, obezbedi zdrava sredina.
U Srbiji 3,6 odsto ljudi živi u ekstremnom siromaštvu u Srbiji. Šta mora da se uradi, da li ste zadovoljni saradnjom sa srpskim vlastima?
Veoma sam zadovoljna, ovde sam osam meseci i napravili smo velike pomake, vlada je veoma posvećena, napravljene su interministarske grupe na Agendi 2030 sa ministarkom Đukić Dejanović, sada imamo predstavnike svih relevantnih tela koji rade na ovim ciljevima.
Šta je najveći problem?
Ima izazova, nije jedan problem veći od drugog, sa više izazova se moramo uhvatiti ukoštac – i to planiramo da uradimo.
Da se vratimo na samu organizaciju. Američki predsedsednik Donald Tramp smatra da UN troše previše novca, imaju previše zaposlenih, a ne vide se rezultati. Kako na to odgovarate?
Članice UN mogu svakako da daju konstruktivnu povratnu informaciju i da kritikuju, to pomaže da prilagodimo naše programe, ali UN su već mnogo toga pružile. Npr. pomažemo 80 miliona ljudi u 80 zemalja u dostavljanju hrane, snabdevamo 45 odsto vakcina za decu širom sveta. Štitimo i pomažemo 65 miliona ljudi koji beže od rata, gladi i progona. To možda nisu ciljevi nekih zemalja, ali jesu onih drugih. Mi pomažemo najranjivijim grupama ljudi.
Ali, svi su saglasni da UN treba da se menjaju. Koja vrsta promene je moguća i kada?
Sve vreme se krećemo, prilagođavajući se potrebama na terenu. Reforma i promena su normalne to je ono što radimo da bismo pomogli ljudima i zemljama kojima služimo.
Ruski predsednik kaže da nema alternative za Ujedinjene nacije. Da li ste saglasni?
Kada pogledate broj konflikata u svetu koji sprečavaju ljude da žive mirno, krucijalno je da UN obezbede mesto gde će postojati debate i gde će se postizati konsenzus kako bismo svima služili jednako.
