Izvor: Blic, 11.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U „trendu“ je biti na „destinaciji“
Nemogućnost pretvaranja - Javne ličnosti, naročito političari, nastoje da se što bolje predstave u javnosti. Pretvaraju se zbog toga da su pažljiviji, uljudniji i civilizovaniji nego što su to zaista u stvarnom životu. Takvo ponašanje, nažalost, ne može se dugo održati zbog nemogućnosti da se odstupa od sopstvene prirode, bolje reći da se dugo boravi van sopstvene kože. Kada je, drugim rečima, pretvaranje ne samo nesaglasno s istinskom naravi, već i previše traje, provali kao iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << porušene brane prava priroda. Kako smo se kod nekih ministara uverili: nasilna i prostačka.
Konvencije - Poslednji oproštaji od ljudi koji su nam bili dragi ili su uživali naše poštovanje često su neverovatno formalistički. Zar ne bi bilo čovečnije da se, umesto što se nabrajaju zvanja i zasluge pokojnika, govori o njihovim ljudskim svojstvima. O onome po čemu ćemo ih pamtiti.
Samo reci - Pojave se tako neke strane reči koje svi kao papagaji ponavljamo, zaboravljajući da postoje naše i lepše i razumljivije. Ne radi se ovde o jezičkom sitničarenju, već jednostavno o čuđenju zbog čega se umesto odredišta ili krajnjeg cilja govori o "destinaciji", zbog čega je "trend" svrsishodniji od opšte sklonosti ili pravca kretanja, šta, najzad, fali izgledu ili slici u odnosu na opšte prihvaćeni "imidž". Da ne bismo svu krivicu svalili na profesore, zapitajmo se pošteno da li su za olako uvođenje stranih reči krivi oni ili naše skorojevićke naravi?
Zloupotreba izbeglica - Izbeglice pripadaju onoj kategoriji ljudi koja se najčešće bestidno politički zloupotrebljava. O njima se, naime, rado govori kada treba da posluže kao dokaz nečije zločinačke ili pogrešne politike ali se previdjaju kada im treba stvarno pomoći. Služe, drugim rečima, kao ostava iz koje svako zahvata kada mu se i koliko prohte ili je pak ostavlja na miru kada nema interesa da se njome koristi. Briga za izbegice je, prema tome, licemerna baš kao što je odnos prema njima bestidan i lažan.
Gospodin lopov - Društva koja se upinju da izgledaju uljudnija nego što u stvarnosti jesu, pate od viška „finoće". Pošto se u takvim društvima zvaničnici svima obraćaju sa „vi", često slušamo ili pročitamo kako je „gospodin lopov" nešto pokrao a „gospodin ubica" nekoga preklao. Kako bi se, zaboga, tako „fine" osobe drugačije oslovljavale?
