Izvor: Southeast European Times, 06.Okt.2014, 16:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovina ljudima i dalje problem na Balkanu
Regionalna saradnja između nevladinih organizacija i policije može da zaustavi sve rasprostranjeniji fenomen, kažu eksperti.
06/10/2014
Marina Stojanovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 6.10.2014.
Prokrijumčarena deca, uključujući onu koja završe u lancima prostitucije u zemljama EU, i dalje su problematično pitanje za jugoistočnu Evropu, kaže Nacionalna komisija za borbu protiv trgovine ljudima.
„Prisilni ili ugovoreni brakovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << maloletnih Roma konstantno su prisutni kao posledica zloupotrebe viznog režima, koja se odražava na broj žrtava u trgovini ljudima. Maloletne žrtve, devojčice između 13 i 17 godina, iskorišćavaju se i vrbuju u svrhu ulaska u brak u zemljama EU“, navodi se u izveštaju Nacionalne komisije za borbu protiv trgovine ljudima iz 2013.
„Decom se trguje u svrhu seksualne eksploatacije, ali češće radi prisilnih brakova“, kaže Mitar Đurašković, načelnik Odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminala u Upravi granične policije Srbije, u izjavi za SETimes. „Najčešći su slučajevi lokalne trgovine ljudima unutar Srbije. Decom trguju roditelji i najbliži rođaci. Imali smo slučajeve u kojima su deca prodavana u zamenu za aparate poput televizora ili mašine za pranje veša.“
Đurašković dodaje da je u cilju sprečavanja takvih slučajeva važno sprovesti regionalnu policijsku saradnju i saradnju sa lokalnim centrima za socijalni rad.
Makedonija je u potpunosti uskladila zakone protiv trgovine ljudima sa EU i kaznene odredbe za takve radnje uvrštene su u krivični zakon. Kazna za bračni život sa maloletnom osobom je tri meseca do tri godine zatvora.
Devojčice žrtve trgovine ljudima iz jugoistočne Evrope završavaju u lancima prostitucije u zemljama EU. [AFP]
Nevladine organizacije koje rade na tom polju kažu da je vrlo teško dobiti precizne informacije o slučajevima trgovine maloletnicima u svrhu sklapanja braka, s obzirom da su žrtve dobro sakrivene.
Nedavno su mediji u Italiji istakli slučaj romske devojčice iz Makedonije koja je prodata u Italiji u svrhu braka. Taj slučaj usledio je nakon onog iz 2013. kada je maloletna devojčica iz Makedonije prodata u Hrvatskoj radi braka. Bila je primorana na prostituciju. U oba slučaja devojčice su prodate za 3.000 evra. Obe su uspele da pobegnu i dođu do policije.
„Oba slučaja ukazuju na činjenicu da ovaj fenomen i dalje opstaje kao jedan od vidova trgovine ljudima. Od trenutka kada je 2005. godine otvoreno utočište Otvorena kapija, uključeno je i identifikovano 136 žrtava. Većina su maloletni makedonski državljani“, rekla je za SETimes Maja Varošlija iz nevladine organizacije Otvorena kapija, koja radi na prevenciji, zaštiti i direktnoj podršci potencijalnim žrtvama i žrtvama trgovine ljudima.
Prema ovoj organizaciji, 14 od 36 žrtava je bilo u ugovorenim maloletničkim brakovima.
Neke od žrtava prebačene su preko granice na zakonit način, uz dokumentaciju neophodnu za put u inostranstvo. Mlade devojke obično upoznaju svoje „muževe“ preko rođaka i prijatelja, nekada čak i preko Skajpa i Fejsbuka.
Kasnije ugovore brak, a „svatovi“ dolaze u Makedoniju, organizujući malu svadbu i putovanje. Dogovor je da otac mlade dobije novac za nju. Nakon izdavanja neophodnih dokumenata, devojčica odlazi u zemlju u kojoj će živeti.
„Ovaj fenomen uglavnom je prisutan kod romske populacije. Međutim, tu su i dva slučaja u kojima su devojčice prebačene preko granice preko ilegalnih graničnih prelaza“, kaže Varošlija.
Ona je takođe rekla da zemlje u regionu intenzivno sarađuju na rešavanju ovog problema i da su organizovale zajedničke projekte koristeći fondove EU.
„Kroz projekat Balkans Act Now, nekoliko nevladinih organizacija aktivno je radilo na polju sprečavanja trgovine ljudima. Održane su edukacije za učenike osnovnih i srednjih škola kako bi se upoznali sa potencijalnim opasnostima trgovine ljudima“, kaže Varošlija.
Kada je u pitanju prodaja dece u Srbiji, podaci nevladine organizacije Astra pokazuju da se u 70 odsto slučajeva to čini radi prostitucije, u 14 odsto u svrhu rada, sedam odsto za prošenje na ulicama, u šest odsto slučajeva u svrhu prisilnog braka, a jedan procenat slučajeva vezan je za nezakonita usvajanja.
Međunarodni forum solidarnosti-EMMAUS, nevladina organizacija iz Bosne i Hercegovine (BiH), deo je projekta „Balkans Act Now“, i 14 godina radi na zaustavljanju trgovine ljudima.
„Pomoć koju pružamo odnosi se na rad sa žrtvama trgovine ljudima, poput smeštaja, zaštite, obrazovanja i stručnog usavršavanja“, navodi ta organizacija.
Prema nevladinim organizacijama, maloletnici čine 71 odsto osoba koje su tražile utočište u njihovim objektima 2012. godine.
Dopisnica Bojana Milovanović iz Beograda doprinela je ovom izveštaju.
Šta zemlje u regionu mogu da učine da bi zaustavile trgovinu ljudima? Recite nam šta mislite o tome.
Nastavak na Southeast European Times...
