Izvor: Vesti-online.com, 03.Feb.2014, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tamo daleko
Ako ste makar i za kratko, boravili u otadžbini, pa poželeli da se što pre vratite, mora da ste čitali "Tamo daleko" pa vam se malo smučilo.
"Tamo daleko" je najnovija fantazmagorički ispisana priča Vuka Draškovića, u kojoj je, kako su neki kritičari već napisali "stvarnost neverovatnija od svake fantazije". U životnoj drami glavne ličnosti, izvesnog Vidana (sumnjam na Draškovića) crta se sadašnjost, prošlost i budućnost Srbije.
Snovi Srbije su iznevereni, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << pobede se izvrgle u poraze, "slava u stid"; kuća je u razvalinama, a u kući "vrači sude po kamenom zakonu"... I sa sasvim malo intelektualne fleksibilnosti, teško je ne složiti se sa dijagnozom, ali anamneza i uzrok bolesti je isključivo draškovićevska i, stoga, promašena saga.
Suma sumarum, vreme na ovoj Planeti, po kalendaru realnog sveta, je 21. vek; samo u Srbiji vlada tama 12. veka! Kada se grešni Vidan (čitaj: Drašković) nađe pred "kamenim sudom" te Srbije i kada sudiji prigovori da ne razume njegov kalendar - "sada je 21. vek, a vi kao da ste u 12. veku" - sudija zvani Hurgu (čitaj: patriotska, zatucana, antiatlantska, pravoslavna Srbija) tresne pesnicom o sto: "za našu veru ovo i jeste 12. vek, prokletniče". Draškoviću, dakle...
Tu će Tužilac (čitaj Srbija) tuženom Vidanu (čitaj Drašković) da održi bukvicu: "Mi živimo u 12. veku, a ne u 21. veku. Mi čitamo vreme po našoj veri... Nek smo i u 25. veku, u 60. veku po kalendaru otimača naše svete i večne tapije (ovo o svetoj tapiji u jasno ironičnoj noti); mi ćemo da biramo vek za nas, živeti samo po svome".
"Tapija" (srpsko pravo na Kosovo) je u "Tamo daleko" izironizirana do neukusa, ali Srbija se, eto, drži kamenog doba, drži se tapije koja joj je - presuđuje Drašković - već definitivno oteta, pa Optuženi na Sudu pita kako to da od nas traže da im damo ono što već nemamo. I zato Optuženi (čitaj: Srbija), zatucan kakav jeste i zaglavljen u dvanaesti već (čitaj: svetosavlje, Hilandar, itd) preti Časnom sudu (čitaj: Draškovićeevom Evro-Zapadu) : "ne damo, ne damo(Tapiju); nećemo je dati dati dok je kamenja i dok smo mi kamenje". Jer se, jelte, u zatucanoj Srbiji sudi "po kamenim zakonima".
Drašković halucinira o Srbiji među školjkama, priziva mrtve u dubinama Plave grobnice pokraj Vida. Tamo daleko gde cveta limun žut, leže duše onih koji su u Draškovićevom evro-atlantskom bunilu, izginuli za neku drugu Srbiju. Srbija zbog koje Drašković misli da su srpske duše u Plavoj grobnici prošle albansku golgotu, nije Srbija koja vodi slavenskim ili, ne daj bože rusko-pravoslavnim putem; nije to čak ni Srbija koja ide njegovom "Via Romana"... Njegova Srbija ide via Ohajo, via Brisel, via Tirana, via Zagreb. I, sve više, via Podgorica. Nesretnik.
Nastavak na Vesti-online.com...
