Izvor: Blic, 14.Mar.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi se kunu u agrar, a na poljima - korov
BANJALUKA - U Republici Srpskoj, prema procenama stručnjaka, oko 40 odsto poljoprivrednih površina je neiskorišćeno! Nedovoljna ulaganja i nemar nadležnih u Vladi RS, odliv mladih sa sela i težak položaj zemljoradničkih zadruga doveli su do toga da su mnoge blagorodne oranice od Trebinja do Novog Grada puste i obrasle korovom, tvrde poljoprivredni eksperti.
Stručnjak Poljoprivrednog instituta RS Jovan Kondić rekao nam je da je najveći deo nezasejanih površina u seoskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << brdskom području.
„Zabrinjavajuće je to što je iz godinu u godinu u RS sve više nezasejanih hektara. Mladi su otišli sa sela, ostali su stari i nemoćni, a ono malo seljaka što hoće da obrađuje zemlju prepušteno je samo sebi, bez konkretne pomoći nadležnih službi i agencija i odgovarajuće infrastrukture", kaže Kondić. Podatak o nezasejanim površinama, dodao je on, alarmantan je i zbog činjenice da RS u ogromnim količinama uvozi prehrambene proizvode.
„Iako RS jedino ima šansu u razvoju poljoprivrede, nažalost, ova nasušna grana je prilično zapostavljena. Agrar je naša budućnost, jedino na tom polju možemo biti konkurentni. Besmisleno je da se sa evropskim zemljama nadmećemo u informacionim tehologijama ili auto industriji", smatra Kondić.
Po njegovim rečima, RS ima povoljne klimatske uslove za uzgoj kukuruza, soje, uljane repice, suncokreta. „Imamo idealne uslove da se po proizvodnji i pronosima uljarica približimo, pa čak i preteknemo neke razvijenije i zemlje iz okruženja, ali su potrebna ozbiljnija ulaganja i sistematski odnos nadležnih prema ovim pitanjima", smatra Kondić. On tvrdi da, zbog vrtoglavog rasta cena semena, đubriva i goriva, podsticaji od 200 KM po hektaru nisu dovoljni za uzgoj uljarica i sugeriše da bi morali biti povećani na 300 KM.
Predsednik Udruženja poljoprivrednika RS Vladimir Usorac kaže da je za značanije poboljšanje poljoprivredne proizvodnje u RS potrebno obezbediti povoljnije kredite za ratare.
„Da bi zasejao oranice, seljak mora da se zaduži. Ako suša uništi useve, ostaće bez igde ičega. I kako onda da vrati kredit na koji plaća poprilično visoku kamatu", upitao je Usorac.
Pomoćnik ministra za poljoprivredu RS Zoran Kovačević kaže da su u Ministarstvu svesni svih problema ratara, ali da, nažalost, budžetski okvir ne dozvoljava veća ulaganja u poljoprivredu.
„Ipak, ulažemo ogromne napore da poboljšamo položaj poljoprivrednika i stvorimo uslove za povećanje poljoprivredne proizvodnje", rekao je Kovačević.
Šta god Ministarstvo radilo i govorilo, podaci na terenu ih demantuju, što potvrđuju i česti protesti poljoprivrednika.
Mali prinosi uljarica
Proizvodnja i prinosi soje i suncokreta u RS su mali zbog nedovoljnih podsticajnih mera i neuređenih zemljišta, ocenjuju stručnjaci. U RS godišnje sojom i suncokretom bude zasejano oko 4.000 hektara, dok prinosi variraju od 1,5 do tri tone po hektaru. Procenjuje se da postoje uslovi da se 30.000 hektara zaseje uljaricama. „Zbog lošeg vremena jesenja setva pšenice je prepolovljena. Na ovim neiskorišćenim oranicama trebalo bi zasejati upravo soju i suncokret koji je otporan na ekstremnu sušu", rekao je Kondić.
