Izvor: RTS, 24.Feb.2013, 16:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta sve kriju deklaracije na hrani?
Skoro svaki deseti proizvod na tržištu hrane u Srbiji u prošloj godini imao neispravnu deklaraciju. Deklaraciji često nedostaje i precizna informacija o količini masti, soli, ugljenih hidrata, aditiva, ali i proizvođači i potrošači slažu se da je deklaracija pretrpana informacijama.
U Srbiji je u prošloj godini skoro svaki deseti proizvod na tržištu hrane imao neispravnu deklaraciju. Informisanje o takvim proizvodima dodatno otežava činjenica da inspekcijski nadzor >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << obavlja više inspekcija različitih ministarstava, pa se onda postavlja pitanje da li na osnovu deklaracije znamo šta kupujemo.
Težak je put od njive do trpeze, ali ni kupcima nije lako. Skupa šetnja po supermarketu potrošača dovodi u novo iskušenje - kome verovati.
Šef odseka Poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović kaže da je poljoprivredna inspekcija u 2012. godini izvršila 6.500 kontrola i pronašla 570 slučajeva nepravilnosti. Prema njegovim rečima, ukupno je povučeno 100.000 kilograma i 145.000 litara proizvoda.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je isključivo reč o propustima na deklaracijama hrane biljnog porekla, vina i alkoholnih pića što sa aspekta zdravlja nije opasno.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da su potrošači zbunjeni.
"Jedna služba radi jedno, druga koja bi trebalo slično da radi ne radi svoj deo posla, tako da sa sigurnošću ne možete 100 posto reći da je ono što je upakovano i kvalitetno", ističe Papović.
Deklaraciji često nedostaje i precizna informacija o količini masti, soli, ugljenih hidrata, aditiva i ostalih dodataka, ali, s druge strane, i proizvođači i potrošači slažu se da je deklaracija pretrpana informacijama.
Prof. dr Radomir Radovanović sa Poljoprivrednog fakulteta, inače šef katedre za upravljanje bezbednošću i kvalitetom hrane da bi proizvođači morali da imaju motiv da obaveste potrošače.
"Morali bi da daju informacije preko medija ili informativnih sadržaja u obliku nekih obaveštenja što se u svetu dosta često primenjuje", kaže prof. Radovanović.
Zakon daje slobodu proizvođaču da na deklaraciji lanac proizvodnje učini nevidljivim. Pod pritiskom potrošača u Evropskoj uniji razmišljaju o promeni tog pravila, jer je zemlja uzgoja, a ne proizvodnje, kažu istraživanja presudna u odabiru hrane.
"Po mom mišljenju bi morao da bude jedan mnogo učestaliji monitoring koji ima izlaz, a to je informisanje. Dakle, ne da dođe do incidenta pa onda da se neko informiše, nego da to bude pravilo ponašanja da potrošači budu naviknuti da dobijaju tačne informacije", kaže prof. Radovanović.
Pojačana kontrola lanca proizvodnje i uvoza, ali i bolja komunikacija, jedini je put do potrošača koji će, čitajući deklaraciju, kupiti ono što je stvarno želeo da plati.
