Izvor: Blic, 25.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji preti saobraćajni kolaps
Srbiji preti saobraćajni kolaps
Na lokalnom putu od kuće do posla dužine jednog kilometra, Leskovčanina Igora Stajića godinama čeka 17 iskopanih i nepokrivenih kanala. Dodaje: 'I još dva puta više udarnih rupa'.
Zbog katastrofalnog stanja na putu otišli su svi amortizeri na Igorovom automobilu 'fijat marea'. Promenio je i gume, a aluminijumske felne koje su se od udarnih rupa neprestano krivile, zamenio je metalnim kako bi mogao da ih ispravlja. Sudbinu Igora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Stajića dele gotovo svi vozači po lokalnim putevima u Srbiji. Muđutim, meštani lozničkih sela više ne mogu da čekaju. Presavili su tabak i blokirali put Šabac-Loznica. Bio je to pokušaj da se 'izvrši dodatni pritisak' kako bi se napokon asfaltirala regionalna saobraćajnica Lipnički Šor - Tekeriš. Odgovor još čekaju.
Direktor Republičke direkcije za puteve Branko Jocić za 'Blic' ocenjuje da je 'stanje na putevima generalno loše', ali i ističe:
- Kada je došlo do političkih promena, 70 odsto mreže već je bilo uništeno. Praktično krećemo od početka.
Procenjena vrednost srpskih puteva je oko 15 milijardi dolara. Da bi ona bila sačuvana, neophodna su stalna ulaganja. Tehnički direktor Preduzeća za puteve iz Vranja Milutin Dragutinović, u čijoj nadležnosti je održavanje 146 kilometara magistralnih i 435 kilometara regionalnih puteva u Jablaničkom kraju, tvrdi za 'Blic' da 'ukoliko se hitno ne ulože značajna sredstva za rekonstrukciju, za pet godina putevi širom Srbije neće moći da se koriste'.
Praktično, magistralni i regionalni putevi u Jablaničkom okrugu do te mere su ruinirani da više podsećaju na 'tucanike' za zaprežna kola. U preduzećima koja održavaju putnu mrežu kažu: 'Radi se po principu - koliko para, toliko muzike'. Prošle godine Vlada je pomogla sa svega 280 miliona dinara.
Direktor Republičke direkcije Branko Jocić, međutim, ističe da je republički budžet restriktivan i da se izdvaja koliko se može i dodaje:
- Ali, zato kažem da je veoma bitno da se Direkcija pretvori u javno preduzeće i da ima samostalno finansiranje. Do kraja godine trebalo bi da se privatizuje 90 odsto putarskih preduzeća, što treba da omogući jeftinije a kvalitetnije radove.
Ipak, na terenu stvari stoje ovako. U decembru prošle godine na tenderu posao održavanja magistralnih i regionalnih puteva u Mačvi i Kolubarskom okrugu dobila je austrijska firma 'Alpina'. Po pilot-projektu bila je predviđena sanacija deonice Šabac-Valjevo. Izabrani su i glavni podizvođači. Međutim, kako 'Blic' saznaje, od sanacije, bar za sada, nema ništa. Odgovornost je adresirana na podizvođače.
Međutim, problem predstavlja i podatak da čak i tamo gde se radi na poslu uglavnom se zabušava. O tome svedoče nebrojene đžombe i neravnine na tek asfaltiranim deonicama poput leskovačke stare trase autoputa od Pečenjevca do Grabovnice, dužine 24 kilometara. Prema navodima stručnjaka, izvođač radova nije, kako je trebalo, na pojedinim deonicama skinuo stari sloj betona. Samo je izlomljen i preko njega je nanesen asfaltni sloj zbog čega je došlo do preslikavanja neravnina. E. B.
Na prugama Srbije gotovo šest osoba mesečno izgubi život. Direktor Železnice Milanko Šarančić kaže da je do kraja maja registrovano 250 nesreća, u kojima je život izgubilo 29 ljudi. Dilema - treba li pre ulaska u dotrajali voz računati i na sreću - u Srbiji je, čini se, opravdana.
- Skretnicama, šinama, svim elementima koji su zapravo gornji stroj pruge životni vek je 25 godina. Sve to odavno je trebalo da bude zamenjeno. Svakih 25 godina neophodan je remont pruge, što je kod nas urađeno na samo oko 120 kilometara od preko 3.500 kilometara pruge - upozorava za 'Blic' potpredsednik Sindikata železničara Srbije Miroslav Jeremić.
U upravi 'Železnice Srbije' za 'Blic' kažu da je prosečna starost pruga oko 37 godina, dok je starost pojedinih elemenata gornjeg stroja i preko 50 godina. Međutim, po podacima Sindikata, prosečna starost pruga iznosi oko 45 godina. Bezbednost putovanja osigurava se tako što se smanjuje brzina.
- Imamo službe na terenu po celoj Srbiji i, kada primete da neki tehnički kvar, sa propisanih 100 kilometara brzina se smanjuje - kaže Jeremić.
Tako, primera radi, u Srbiji su najveće dopuštene brzine na prugama do 60 kilometara na čas na 53,2 odsto pruga, a od 100-120 kilometara na čas na svega 2,4 odsto pruga.
U ŽTP-u ističu da je železnica pojačala sve mere kontrole 'pa je jedna od mera i redovan obilazak pruga takozvane ophodarske službe'. Međutim, po podacima užičkog sindikata, još pre dve godine nedostajalo je oko 1.200 ovakvih radnika.
- Čuvari pruge, to su ljudi koji su uglavnom sada stariji i odlaze u penziju. Nedostaje nam čuvari pruge, negde više, negde manje. Ali globalno, taj broj radnika je u manjku. Oni su zaduženi i za diverzije na pruzi i za njihovo tehničko stanje. To nije naivan posao, a plaćeni su između osam i devet hiljada dinara mesečno. Imamo čak slučajeve gde zbog redukcije tih radnika moramo da redukujemo i broj obilazaka pruga. Ali, u svakom slučaju, što se tiče bezbednosti, prate je stručne službe na terenu i oni se sa tim ne igraju. To im je prioritet - ističe potpredsednik Sindikata 'Železničara Srbije'.
I dok se u ŽTP najavljuju poboljšanje i da bi 2009. godine deo pruga Srbije trebalo da zadovolji evropske kriterijume, zaposleni ne dele optimizam rukovodstva.
- Realno, to je moguće samo za magistralne pravce i Koridor 10 ali, i to samo ukoliko bi se država okrenula za 180 stepeni u pozitivnom smislu ka železnici. A što se vozila tiče, i sada nabavljamo polovna, starosti po 20-30 godina, čiji životni vek neće biti dug - zaključuje Jeremić. Željka Jevtić
