Izvor: RTS, 25.Apr.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sistem spasavanja banaka pogrešan
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic smatra da banke nije moguće beskonačno dugo spasavati. Nijedna se ne može pouzdati u pretpostavku da je previše velika da bi mogla da propadne, navodi američki ekonomista.
Banke nije moguće beskonačno dugo spasavati i nijedna se ne može pouzdati u pretpostavku da je previše velika da bi mogla da propadne, izjavio je za televiziju CNBC dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Amerikanac Džozef Stiglic.
Sistem >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << spasonosnih programa za banke je, prema Stiglicu, pogrešan. Smatra da bi vlada SAD trebalo da ima aktivnu ulogu (uključujući i pravo na sprovođenje personalnih promena) u sprečavanju banaka da se upuštaju u rizične operacije, kakve su dovele do kreditne krize.
"Ukoliko promenimo menadžment i promenimo stimulacije, poboljšaćemo njihovo ponašanje", ukazao je nobelovac.
"Većina ljudi u bankarskom sektoru radi ono što i treba da radi. Tek na vrhu strukture je ono što nas je dovelo do krize, uključujući pogrešnu strukturu stimulacija i pogrešnu predstavu o tome da smo suviše veliki da bi nas pustili da propadnemo", objasnio je Stiglic.
Spasonosni programi, prema mišljenju Stiglica, izlažu poreske obveznike prilično velikom riziku, a to, pak, izaziva strah na finansijskim tržištima da pritisak javnosti može da prinudi vladu da promeni pravila pomoći.
Stiglic se slaže sa rekapitalizacijom banaka, ali naglašava da ona mora biti realizovana na način koji štiti integritet sistema i obezbeđuje garancije da banke neće držati vladu kao taoca.
"Stvorili smo štićenike na brizi države. Velike banke su ti štićenici. Znaju da su prevelike da bi ih ostavili da propadnu i stalno to ponavljaju", objasnio je ekonomista.
"Smatram da bi trebalo stvoriti ekonomsku strukturu koja će nam dozvoliti da prestanemo da dojimo te firme i odvojimo ih od zaštitne mreže", izjavio je nobelovac Džozef Stiglic.
