Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Maj.2010, 11:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Postignut dogovor Atine, EU i MMF-a

BRISEL/ATINA - Ministri finansija zemalja "zone evra" odobrili su večeras podršku od 110 milijardi evra Grčkoj s ciljem da omoguće njenoj vladi da plati dospevajuće kredite, uz uslov da Atina temeljito smanji javne rashode i izvede strukturalne ekonomske reforme.

Prvu dozu od 30 milijardi evra članice "zone evra" staviće na raspolaganje Grčkoj do 19. maja, saopštio je Žan-Klod Junker, predsedavajući "Evrogrupe".

Junker je podvukao da je ključni cilj pružanja pomoći >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da se obezbedi stabilnost cele ekonomske zone evra i zajedničke valute šesnaest članica Evropske unije.

Evropski komesar za privredna i finansijska pitanja Oli Ren je novinarima rekao da će zemlje EU Grčkoj kredite odobriti po kamatnoj stopi od oko pet odsto godišnje što je dvostruko povoljnije od cene pozajmica koje bi Grčka u ovom času mogla dobiti na svetskom finansijskom tržištu.

Ukupno će u roku od tri godine 80 milijardi evra kredita dati članice "zone evra", a 30 milijardi Međunarodni monetarni fond (MMF), rekao je Junker, predsednik Evrogrupe koju čine ministri finansija šesnaest zemalja Evropske unije koje imaju zajedničku valutu - evro, a uz njih predsednik Evropske centralne banke i predstavnici Evropske komisije.

Junker je objasnio da su Evropska komisija, MMF i Vlada Grčke su izradili mehanizam pomoći i zajednički plan smanjenja ogromnog budžetskog godišnjeg deficita Grčke od blizu 14 odsto bruto domaćeg proizvoda, zatim kresanja javnih rashoda i niz strukturalnih reformi s ciljem da se grčka privreda postavi na zdrave temelje.

Grčka vlada je izradila program mera kojim će već ove godine budžetski deficit biti smanjen za četiri odsto, a do 2014. biti sveden ispod tri odsto bruto domaćeg proizvoda što je i dozvoljena granica "Pakta stabilnosti" jedinstvene valute - evra.

Grčkoj će članice "zone evra" i MMF staviti na raspolaganje ova sredstva do 19. maja, pošto to odobre nacionalni parlamenti zemalja-članica "zone evra".

Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu je, na zajedničkoj konferenciji za štampu, posle zasedanja ministara "zone evra" u Briselu, izjavio da će Vlada Grčke učiniti sve da se sprovedu veoma teške mere za grčko stanovništvo.

Papakonstaninu je naglasio da se uporedo moraju postići kresanje prekomernih javnih rashoda i preustrojstvo grčke privrede kako bi ona imala postojan rast i bila izvozno usmerena.

Papandreu pozvao Grke na veliku žrtvu

Grčki premijer Jorgos Papandreu izjavio je ranije danas u Atini da je postignut dogovor o finansijskoj pomoći sa Evropskom unijom (EU) i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i pozvao svoje sugrađane na "veliku žrtvu", kako bi se izbegla katastrofa u zemlji.

"Učinio sam i učiniću sve kako zemlja ne bi otišla u bankrot", rekao je Papandreu.

"Ubedili smo naše partnere da problem u Grčkoj nije samo naš. Tiče se funkcionisanja tržišta i stabilnosti evra", rekao je grčki premijer.

Papandreu je rekao da će se mere štednje odnositi na plate i penzije u javnom sektoru, ali ne i na privatni sektor. Biće i mere štednje u povećanju poreza, i štednje u oblasti odbrane i zdravstva.

Ministar finansija o planu štednje

Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu najavio je danas u Atini dodatni plan štednje od 30 milijardi evra do kraja 2012. godine.

Papakonstantinu je na vanrednoj sednici Vlade rekao da će se u javnom sektoru ukinuti 13. i 14. plata, ali da će određeni bonus primiti oni sa najnižim platama. U privatnom sektoru neće biti takvih ograničenja.

On je dodao da će porez na prodaju biti povećan sa 21 na 23 odsto.

Grčki ministar je izrazio očekivanje da će novi paket mera uticati da deficit bude ispod 3 odsto Bruto društvenog proizvoda (BDP) do kraja 2014. godine.

Pregovori za odobravanje pomoći Grčkoj, pogođenoj velikom dužničkom krizom, između Atine i predstavnika Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a, vođeni su od 21. aprila.

Sindikati kritikuju mere štednje i najavljuju borbu

Dva vodeća sindikata u Grčkoj kritikovala su danas nove mere štednje koje je najavila grčka vlada kao uslov za dobijanje međunarodne pomoći i pozvala na jačanje socijalne borbe.

Nove mere štednje "najnepravednije su u istoriji Grčke", ocenio je sindikat koji okuplja radnike u privatnom sektoru (GSEE) pozivajući na "jačanje socijalne borbe".

"To su najnepravednije i najoštrije mere u novijoj istoriji Grčke. One će pojačati recesiju i uvesti ekonomiju u stanje duboke kome", rekao je Janis Panagopulos, predsednik GSEE koji ima oko milion članova.

"Vreme je da pojačamo socijalnu borbu, naš generalni štrajk, koji počinje 5. maja, biće početak duge borbe", dodao je on.

Adedi, sindikalna centrala radnika u javnom sektoru Grčke, koji ima oko pola miliona članova, pozvala je na suprostavljanje vladinim merama i nazvala ih "antisocijalnim".

"Nastavićemo i pojačaćemo naše proteste", najavio je generalni sekretar tog sindikata Ilijas Ilipopulos.

Dve sindikalne centrale najavile su za sredu treći generalni štrajk u poslednja tri meseca.

Panadopulos je upozorio da će mere štednje pogoditi pre svega "nezaposlene, radnike, penzionere i siromašne", ali ne i bogate građane.

"Nezamislivo je da oni koji su pokrali ovu zemlju nastavljaju da nam se rugaju", rekao je on i zatražio da ministri prethodne vlade odgovorni za krizu budu uhapšeni.

Francuska i Nemačka imaju interes

Francuska i Nemačka imaju interes za što hitniju realizaciju pomoći Grčkoj, odnosno implementaciju trogodišnjeg spasonosnog plana za tu zemlju, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi posle sastanka sa predstavnicima vlade posvećenom rešavanju situacije u toj južnoevropskoj državi.

Sarkozi je dodao, kako prenose agencije, da je o situaciji u Grčkoj razgovarao i sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i da su se saglasili da je pomoć toj zemlji potrebno obezbediti što je moguće pre.

Grčka vlada bi trebalo da zaseda danas rano ujutru kako bi završila posao na pripremi mera štednje, koje će saopštiti ministar finansija te zemlje, najverovatnije oko podne, objavile su svetske novinske agencije.

Odmah posle toga, kako se navodi, on će otputovati za Brisel na vanredno zasedanje ministara finansija zemalja zajedničke evropske monetarne unije, koji bi dogovorene mere trebalo da usvoje i saopšte konkretne cifre u okviru trogodišnjeg paketa pomoći Grčkoj.

Prekjuče je i Gaj Šuler, portparol luksemburškog premijera i predsedavajućeg Evrogrupe (ministri finansija zone evra) Žana Kloda Junkera, najavio da će ministri danas objaviti iznos hitnog zajma za Grčku do 2012. godine i za tu njihovu odluku verovatno neće biti potrebno dalje odobrenje lidera EU.

Sastanci ministara nezvaničnog karaktera

Sastanci ministara finansija zone evra su nezvaničnog karaktera, ali njihove odluke mogu postati zvanične na bilo kom drugom skupu saveta ministara EU, podsetila je agencija Rojters.

Zemlje evro zone i MMF pregovaraju već više dana u Atini sa grčkom vladom o deblokadi trogodišnje pozajmice Grčkoj, koja će prve godine iznositi 45 milijardi evra.

Francuska ministarka finansija Kristin Lagard, kao i međunarodne finansijske institucije prognoziraju da bi pomoć Grčkoj u periodu od tri godine trebalo da dostigne između 100 do 120 milijardi evra.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je prekjuče istakao da će Grčka preduzeti sve neophodne mere kako bi poboljšala svoje finansijsko stanje za šta je dobio i potvrdu grčkog premijera Jorgosa Papandreua.

Evropska pomoć Grčkoj biće uslovljena dodatnim "stezanjem kaiša" i reformama koje se najavljuju kao "bolne" za stanovništvo te zemlje i već zabrinjavaju grčke sindikate.

Grčka je zatražila pomoć od EU i MMF-a 23. aprila, nakon što je vlada te zemlje priznala da više nije sposobna da otplaćuje dugove na osnovu kredita sa međunarodnih finansijskih tržišta.

Već do 19. maja ove godine Grčka mora da plati ratu duga u ukupnom iznosu od 8,5 milijardi evra, podsećaju agencije.

Grčka 10 godina pod nadzorom MMF-a

Nemački nedeljnik "Špigel" je juče objavio da bi Grčka u narednih deset godina mogla da bude pod nadzorom MMF-a koji se "priprema da u toj zemlji ostane deceniju, dok se ne sprovedu privredne reforme i vide njihovi rezultati, preneo je Rojters.

Evrozona i MMF su još u martu zaključili okvirne sporazume o pomoći Grčkoj, pretpostavljajući tada da će neophodna pomoć toj zemlji dostići 40 do 45 milijardi evra, od kojih bi 30 milijardi trebalo da obezbede zemlje zajedničke monetarne unije.

Paket koji se priprema za Grčku, u režiji EU i MMF-a, mogao bi, međutim, biti težak do 120 milijardi evra, navode neki izvori bliski vrhu te međunarodne finansijske organizacije.

Paket bi Grčku za naredne tri godine oslobodio pritiska visokih kamata međunarodnog finansijskog tržišta, dajući joj priliku da realizuje samozacrtani plan štednje, objavio je "Glas Amerike" (VOA).

Po tom planu bi se deficit te zemlje tokom ove godine trebao smanjiti za četiri odsto, sa sadašnjih gotovo 13 procenata bruto domaćeg proizvoda.

"Tokom proteklih desetak dana, eksperti Evropske Komisije, Evropske centralne banke i MMF-a su radili vrlo efikasno i ozbiljno sa grčkom vladom kako bi usaglasili program koji će zaustaviti spiralu dugova te zemlje. Uveren sam da će se ovi razgovori zaključiti tokom nekoliko narednih dana", izjavio je tim povodom evropski komesar za ekonomske i monetarne poslove Oli Ren.

Paralelno sa tim, razvoj događaja u Nemačkoj uticaće, kako se veruje, na sudbinu pomoći Grčkoj. Berlin sa skoro devet milijardi evra bilateralne pomoći Atini samo ove godine, najkrupniji je evropski igrač u finansijskoj priči, navodi "Glas Amerike".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...