Izvor: medio.rs, 05.Okt.2014, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvoreno-pismo-mom-sinu-narkomanu
Jedna majka koja se mučila gledajući sina kako tone u svoju zavisnost odlučila je da mu napiše pismo. Već dugo je želela da mu otvoreno kaže sve što misli i konačno je našla hrabrosti da se izrazi na ovaj način.
Jasno se sećam dana tvog rođenja. Moj vodenjak je pukao i rodio si se sledećeg jutra, u 3:50 ujutru, težak samo 3,2 kilograma. Kada sam te po prvi put uzela u ruke, ugledala sam najlepšu i najsavršeniju stvar ikada. Sve drugo i svi drugi izgledali su prljavo, >> Pročitaj celu vest na sajtu medio.rs << ali ti si izgledao i mirisao perfektno. Volela sam te bezrezervno od prvog trenutka.
Tokom svoje adolescencije, postao si veoma problematičan. Nemiri između tebe, tate i mene, tek sada shvatam, imali si dubok i trajan uticaj na tebe. Zbog toga mi je iskreno žao.
Sa svojih 16 godina izgledao si izgubljeno. Odselio si se – hteo si da budeš samostalan i nezavisan. Nisam te zaustavljala, jer je tada bilo teško živeti u kući s tobom.
Gledala sam te kako odrastaš. Videla te kako se mučiš sa svojom dubokom zavisnošću od ilegalnih supstanci. Slavila sam rođenje tvoje dece. Uživala sam u načinu na koji si se prepustio očinstvu, divila se tvojim sposobnostima, tvom temperamentu, smirenosti i dobroti.
Onda su naišli crni oblaci: problemi sa novcem, prekid tvoje veze – predoziranje, haos i usamljenost. I konačno, shvatanje da si ti, moj voljeni sin, zavisnik od heroina i kreka.
Tokom poslednje tri godine, gledala sam te kako se uništavaš. Ponekad nisam mogla da podnesem sve to.
Ali danas smo zajedno bilu perionici i proveli neko vreme sami.
Vilica ti je bila polomljena zbog tuče u koju si upao pre nekoliko nedelja. Mršav si i koščat i mirišeš oporo.
Napunili smo mašine vešom. Tvoja odeća je bila išarana mrljama od krvi i kao mapa je pokazivala gde si sve ubo špric.
Rekao si mi da ti treba čista odeća, jer ćeš ići na tretman u centar za odvikavanje.
To je jedino što želim da čujem i znam o tome.
Ali ne dozvoljavam sebi da se nadam previše. O tome se ne priča danima kada provodimo vreme nasamo.
Idemo na kafu, malo pričamo i smejemo se zajedno.
Prepoznajem te trenutke normalnosti i moram da ih prigrabim.
To su dobri trenuci.
I kada se rastanemo, neprestano mislim na tebe.
S ljubavlju,
Mama
