Izvor: Politika, 31.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OD MITA DO ČINJENICA
Evropeizacija Kosova ili kosovizacija zapadnog Balkana, a time i Evrope? Teško je pronaći treće rešenje
Mit, istorija i politika. Tema je, priznajem, inspirativna i provokativna. Kao uvod u raspravu, ponudiću kratku priču o Kosovu. Još kao dete, pročitao sam pesmu "Boj na Kosovu". Uzgred, Gete je ciklus srpskih epskih pesama o Kosovu uporedio sa Ilijadom. U toj pesmi, Miloš Obilić, najveći srpski junak, ubija 12.000 Turaka. Ep i mit. Za mene, kao dete, to je bila istina. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Istorijske činjenice su, naravno, drukčije. Bitka se, zaista, odigrala na Kosovu polju, 28. juna 1389. godine. Izrazito nadmoćnija turska vojska odnela je pobedu. Oba cara, i srpski Lazar i turski Murat, poginula su. Sultana Murata je, po svemu sudeći, ubio vitez Miloš Obilić, posle čega je zarobljen i pogubljen.
Istorija, takođe, svedoči da je Kosovo tada bilo duhovni i državni centar Srbije. Na tom relativno malom prostoru postojalo je stotine crkava i manastira.
Albanci prodiru na Kosovo sa prostora današnje Albanije. Ogromna većina njih prihvata islam i postaju deo poretka moćne otomanske imperije. Slede velike istorijske seobe i progonstva Srba. Napuštajući Kosovo, oni su toponime sa Kosova prenosili u Rumuniju, Mađarsku, Rusiju i Austriju. Jednoj ravnici u Dalmaciji dali su ime Kosovo. U tim istorijskim stradanjima, stvoren je Kosovski ep i mit, utemeljen na Tajnoj večeri, Judinoj izdaji i Hristovom pogubljenju na Golgoti. Ep je, zbog toga, uzdizao i veru u vaskrsnuće srpske države i stare kosovske slave. Ep je išao toliko daleko da su, vekovima, Srbi računali vreme pre Kosova i posle Kosova, a ne pre Hrista i posle Hrista.
Učinak mita bio je takav da su srpski vojnici 1912. godine, kada su u Prvom balkanskom ratu oslobodili Kosovo, jeli kosovsku zemlju! U trenutku pobede, na tom "srpskom Jerusalimu" zatekli su 80 odsto Albanaca i samo oko 15 odsto Srba. Većina crkava i manastira bili su porušeni, bez vidljivog traga i samog postojanja, a na ruševinama mnogih podignute su džamije. Povratak Srba na Kosovo prekinuo je Drugi svetski rat. Prvi put u svojoj istoriji Kosovo ulazi u sastav albanske države, inače stvorene tek 1913. godine. Sreća u nesreći po srpski narod bila je u činjenici da je Velika Albanija pripala italijanskoj okupacionoj zoni, pa albanski fašisti nisu imali sasvim odrešene ruke za zločine. Kraj Drugog svetskog rata kosovskim Srbima donosi i sreću i nesreću. Sreću, jer je Kosovo opet bilo u Srbiji, a nesreću zbog politike srpskih i jugoslovenskih komunista da se Srbi polako pomeraju sa Kosova. Deceniju dugom represijom i zločinima nad albanskom većinom, režim Slobodana Miloševića podveo je Srbiju pod bombe NATO-a, a 10. juna 1999. godine međunarodne snage preuzele su upravu nad Kosovom. Od tada je sa Kosova prognano oko 200.000 Srba i dvadesetak hiljada Turaka, Roma i muslimana slovenskog porekla, a porušeno je više od 40.000 srpskih kuća i 150 crkava i manastira. Istorija je ispisala svoj krug. Srbi i Turci, koji su bili ratni neprijatelji pre šest vekova, sada su saveznici u borbi za goli opstanak na Kosovu.
Politika traga za rešenjem. Za Srbe, istorija ne može biti izvan rešenja. Za Albance, istorija počinje tek sa Slobodanom Miloševićem, jer u očima sveta predstavlja samo njih kao žrtvu.
Srbi pristaju da Kosovo stekne status koji je veći od autonomije, ali manji od nezavisnosti. Albanci traže nezavisnost, a neki i više od nezavisnosti: veliko Kosovo. To je nova formula za veliku Albaniju. Priključiti Kosovu još neke delove Srbije i Crne Gore, zapadnu Makedoniju i, konačno, samu Albaniju.
Evropeizacija Kosova ili kosovizacija zapadnog Balkana, a time i Evrope? Teško je pronaći treće rešenje.
Uvodno izlaganje ministra spoljnih poslova Srbije na "Evropskom forumu – Alpbah" 28. avgusta prošle godine. Knjigu "Kosovo" sa ovim i drugim tekstovima, ministar Drašković je, još pre nekoliko meseci, zvanično prosledio i generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu, ministrima inostranih poslova Kontakt grupe, kao i Martiju Ahtisariju
Vuk Drašković
[objavljeno: ]
