Izvor: Blic, 27.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalisti
Nacionalisti postali velike lokalpatriote
Istraživanje 'Blica' posvećeno rivalitetu gradova u Srbiji potvrdilo je da suparništvo i predrasude i dalje postoje među žiteljima susednih gradova, ili se, pak, odnose na centre regiona. Beograd kao glavni grad se, naravno, pojavljuje kao mesto koje akumulira najveći broj kritika upućenih iz ostalih gradova u Srbiji (29,2 odsto), ali i kao grad u kojem bi stanovnici naše zemlje najradije živeli (30 odsto). Kriterijumi po kojima su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se anketirani opredeljivali su kvalitet života, porodična i profesionalna perspektiva, mentalitet ljudi, bezbednost u gradu i svest o ekologiji.
Istraživanje je ujedno pokazalo da je od kraja devedesetih privrženost naciji zamenjena privrženošću mestu življenja. U takvoj situaciji, prirodno je da značajno mesto zauzme i poređenje, rivalitet gradova, ili u širem opsegu regija. Kroz istraživanje smo došli i do, donekle neočekivanog, saznanja o izraženom uzajamnom poštovanju stanovnika susednih gradova koji su često jedni druge opisivali kao bolje i nadmoćnije.
Prema mišljenju sociologa Jovana Komšića, dok je takmičenje zdravo, gradovi-rivali na njemu profitiraju, kao i njihovi građani. Međutim, dešava se da zdrav rivalitet bude zamenjen negativnim, što se odražava na svakodnevni život. Na primer, kada Novosađani karakterišu Beograđane kao bahate ljude, a ovi im uzvrate patronatskim odnosom prema stanovnicima manjeg grada.
- Takve pojave imaju sistemski i politički uzrok. Nije dobro da velika glava bude na malom telu. Primera radi, oko 60 odsto novčanih transakcija uradi se preko Beograda. Metropola je uvek metropola, ali ovakav disbalans ni Beogradu ne ide u prilog jer daje izgovor za lečenje kompleksa neuspelih ljudi iz provincije. S druge strane, neophodno je da svuda budu isti uslovi kako bi utakmica davala rezultate, što bi i trebalo obezbediti - kaže Komšić.
Razgovori koje su dopisnici 'Blica' vodili sa svojim sugrađanima ukazali su i na animozitete i frustracije usled lošeg ekonomskog i socijalnog stanja u sredinama u kojima žive. U većini slučajeva, reč je o simboličnim sukobima, ali njihov ishod često rezultira povećanjem moći, uticaja i kontrole nad resursima od strane lokalnih elita.
Sreten Vujović, profesor urbane sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, napominje da postoji piramidalna organizacija gradova u Srbiji i da su na vrhu piramide Beograd, Novi Sad i Niš.
- Najveći stepen neusklađenosti ili rivaliteta je upravo između Beograda i ostalih gradova. Zbog centralizacije i urbane koncentracije može se govoriti i o 'beogradizaciji' Srbije. Gubitnici su monofunkcionalni gradovi, takozvani gradovi fabrike - Kragujevac, Bor, Majdanpek, Priboj... Oni su doživeli najveći pad standarda, ali i demografsku stagnaciju, ili smanjenje broja stanovništva - kaže Vujović.
Olivera Milosavljević, profesor uvoda u teoriju društva na Filozofskom fakultetu u Beogradu, smatra da je i 'beogradizacija' stereotip.
- Tvorci svih stereotipa su intelektualci i jako je važno koliko su stereotipi duboko usađeni. Najčešće su to poštapalice i tada je sve kao vic, bezopasno je. Najvažnije je da shvatimo da u stereotipu nema ni zrna istine i da nismo jedini i ekskluzivni prostor na kojem se javljaju rivaliteti. I Englezi vezuju za Škote stereotip poput našeg o 'Piroćancima cicijama' - kaže Olivera Milosavljević.
Osećaj zajedništva u malim sredinama gradi se na pričama o zajedničkom poreklu ili zajedničkoj sudbini, vrednostima, stalnim zajedničkim osobinama, uspesima, pobedama i porazima. Iako ove priče imaju veliki značaj u formiranju i održavanju integriteta zajednice, i njih je potrebno uzeti s dozom rezerve. Naprosto, mitomanija nije vezana samo za velike nacionalne 'priče', već i za bezbrojne lokalne specifičnosti.
- Kada se pomene rivalstvo, uvek je reč o percepciji, odnosno - kako vidimo sebe u slici onog drugog koji je različit. Kada nestane spoljni neprijatelj, onda je rival prvi komšija. Generalno, uvek je reč o traženju sopstvenog identiteta koje je lišeno objektivnosti, nema racionalnih osnova jer ocenjujemo na osnovu stereotipa - kaže Olivera Milosavljević.
S. L. R.
Kraj serije
