Izvor: RTS, 16.Nov.2017, 12:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NATO: Srbija treba sama da odluči da li želi u savez

Na Srbiji je da sama odluči da li želi da sarađuje sa NATO-om, zaključak je današnje konferencije "NATO i EU u novom strateškom okruženju", održane u okviru pete beogradske NATO nedelje, uz poruku da se srpskom narodu u tom smislu ne nameće nikakav izbor.
Nekadašnji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << načelnik Vojnog Komiteta NATO-a Đampaolo Di Paola ukazao je da u Srbiji treba podsticati debate o tome gde država želi da ide i gde bi se građani, kako je naveo, bolje osećali.

"Dolazeći sa aerodroma na ovaj skup razgovarao sam sa taksistom i pitao ga šta misli o EU, NATO, Rusiji...Rekao mi je baš me briga za to, želim da imam dobar posao i pristojan život. Ali, treba pokrenuti debate o tome pod kojim uslovima srpski taksista to može da ostvari", poručio je Di Paola. 
Govoreći o novom strateškom okruženju, on je rekao da u svim članicama EU postoji sve veće zanimanje za bezbednost u regionu i svetu, naglasivši da se NATO i EU suočavaju sa tzv. sajber ratovanjem kao novim bezbednosnim izazovom. 
NATO je, kako je naveo, prepoznao internet kao novi prostor "mekog ratovanja" i kao jednu od najvećih pretnji današnjice.
"Amerikanci to zovu 'hibridnim ratovanjem'. Znamo šta je Rusija radila proteklih godina, kao i da danas ne bi poslala 4.000 tenkova u Litvaniju nego bi zloupotrebila internet veštačku inteligenciju. NATO mora da bude spreman da odgovori na takav vid ratovanja", rekao je Di Paola.
Ilden: Srbija i NATO bliski partneri  
Pomoćnik Generalnog sekretara za javnu diplomatiju NATO-a Tacan Ildem rekao je da su sajber napadi sve češći i sofisticiraniji i da to zahteva da Alijansa osnaži odbrambene kapacitete.
Dodao je da su ti napadi često povezani sa propagandom i lažnim vestima i da "hibridnom ratovanju" NATO-a treba da pruži otpor.
Glavni cilj napada je da se stvori sumnja u vrednosti naših organizacija i da se naša društva podele. Tu se ne koriste vojna sredstva, već se u sajber prostoru deluje na svaku državu pojedinačno", naveo je Ildem koji smatra da na hibridno ratovanje vlade ne mogu same da odgovore i da im je potrebna podrška nevladinih organizacija i industrijskog sektora. 
Tacan Ilden je primetio da se peta beogradska NATO nedelja vremenski poklapa sa veoma važnim događajem koji se juče odigrao u Briselu, istakavši da je veoma srećan kada čita izveštaje sa takvih sastanaka u kojima se navodi da postoji izuzetno razumevanje i poštovanje, što je osnov prijateljstva Srbije I NATO-a.
"Jučerašnji sastanak severnoatalsnkog saveta je upravo svedočanstvo te važne činjenice, važnog dela naših odnosa. NATO i Srbija su blisku partneri, mi smo razvili naše partnerstvo i osnažujemo ga kroz vojnu neutralnost Srbije", rekao je Ilden na konferenciji.
On je istakao da nema kontradikcija između vojne neutralnosti i dobrog snažnog partnerstva sa NATO-om, navodeći da NATO ima mnogo partnera koji su neutralni, a u isto vreme ima snažnu saradnju i partnertsvo sa njima.
"NATO I Srbija se suočavaju sa istom bezbednosnim izazovima, a saradnja sa NATO-om može da donese velike koristi Srbiji i regionu", poručio je pomoćnik Generalnog sekretara za javnu diplomatiju i dodao da partnerstvo sa tom alijansom Srbiju čini bezbednijom i sigrunijom.
"Naše partnerstvo čini Srbiju bezbednijom, sigurnijom, ali želeo bih da naglasim da naša saradnja doprinosi i bezbednosti severoatlantskih saveznika", dodaje je Ilden.
Podsetio je da se Srbija 2006. godine uključila u program Partnestvo za mir i da je od tada saradnja veoma napredovala, te da ima više od 100 partnerskih aktivnosti.
"Svake godine imamo stotinak aktivnosti. Sarađujemo sa Srbijom na reformi bezbednosnih snaga i institucija u zemlji, obučavamo srske oficire da bi mogli bezbednije da učestvuju u operacijama", rekao je on.
General pukovnik Armije SAD za Evropu Bendžamin Hodžis izrazio je zabrinutost što Rusija, kako je rekao, koristi sajber prostor za podrivanje poverenja u vlade zapadnih zemalja.
"Godinama su na naše saveznike vršili ekonomski pritisak, sad koriste sajber napade. U Estoniji, na primer, kažu da kad se približite granici sa Rusijom obavezno isključite mobilne telephone inače ćete upasti u ruške mreže i izbrisaće vam se svi podaci", rekao je general.
On je naveo da članice NATO treba da se intergrišu kao borbene grupe , kao I da sve vojne vežbe alijanse imaju, kako kaže, i dimenziju sajber ratovanja.
Milićeva: EU bi pomogla Srbiji ako bi što pre otvorila Poglavlje 31 
Direktorka Centra za evroatlanske studije (CEAS) Jelena Milić istakla je da glavni fokus pete beogradske NATO nedelje treba da bude jačanje saradnje EU i NATO-a i više puta je upozorila na ruski uticaj u regionu. Američki ambasador u Srbiji Kajl Skot izjavio je da se poštuje vojna neutralnost Srbije koja,kaže, nije u kontradikciji kada je reč o saradnji sa NATO-om. 

Navodeći da je Srbija dobila ohrabrujuće poruke od zvaničnika EU u vezi sa nastavkom pregovora o članstvu, Milićeva smatra da bi EU pomogla Srbiji ako bi što pre otvorila i pregovaračko poglavlje 31, koje se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, imajući u vidu sve komplikovanije odnose EU I NATO sa Rusijom sa jedne strane i "sve jače rusko nedemokratsko delovanje na Zapadnom Balkanu, koje ne preza ni od opasnih destabilizujućih poteza".
Prema njenim rečima, CEAS je pre dve i po godine objavio izveštaj u kome se ističe jačanje ruske "meke moći" u Srbiji, a pre toga seriju izveštaja o pritiscima sa ciljem, kako tvrdi, podrivanja demokratizacije Srbije, njene odluke da ide ka članstvu u EU i jačanja saradnje sa NATO kao vojno neutralna zemlja.
U novom izveštaju "Jačanje prisustva NATO na Zapadnom Balkanu", navodi Milićeva, upozorava se na ruski uticaj, na sada ne samo moralne, već i na bezbednosne pretnje.
Ona smatra da je nedavno Sergej Železnjak, viski ruski zvaničnik i, kako je kazala, Putinov čoveka za Balkan, uputio predstavnicima Srpske liste direktan poziv da aktivno opstruiraju kosovski proces demarkacije sa Crnom Gorom.
Podela Kosova, rekla je Milićeva, opet postaje opcija na kojoj se intenzivno radi "u nekim krugovima koji Balkanu ne žele dobro i koji ne žele da se Balkan stablizuje i demokratizuje".
Ona je navela da je cilj NATO nedelje od početka bio da zainteresovanu javnost Srbije i regiona što preciznije informiše o dešavanjima unutar NATO-a, o izazovima sa kojima se Alijansa susreće, sa pretanjama kako anticipira stvari i kako se priprema da na njih odgovori, kao i o glavnim planovima za Srbiju i Zapadni Balkan.
"Nadam se da ćemo na panelima čuti nešto o informacijama koje ovih dana stižu o ruskom, nedemokratskom i neprijateljskom uplitanju u izborne procese u SAD, Velikoj Britaniji, sada već i Španiji, kao i o tome kako se NATO i EU bore ili planiraju da počnu da se bore protiv toga", rekla je Milićeva.
Očekuje da će na konferenciji biti reči o, kako je navela, merama protiv "ruske nelegalne aneksije Krima i očite direktne umešanosti u istočnoj Ukrajini u kojima je do sad poginulo 10.000 ljudi".
Skot: Vojna neutralnost nije u kontradikciji sa saradnjom
Američki ambasador u Srbiji Kajl Skot izjavio je da se poštuje vojna neutralnost Srbije koja, kako kaže, nije u kontradikciji kada je reč o saradnji sa NATO-om.

"Srbija se priključila Partnerstvu za mir, jer Srbija je to želela i imala je korist od toga. Srbija oblikuje prirodu tog partnerstva i to je individualni akcioni plan partnerstva", rekao je Skot na petoj beogradskoj NATO nedelji.
Prema njegovim rečima, potrebna je racionalna debata o saradnji Srbije i NATO-a.
General pukovnik Bendžamin Hodžins iz Armije SAD za Evropu, kaže da su mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu strateški interes SAD I NATO-a.
On je rekao da nije u interesu SAD da bilo koji deo Evrope izoluje od ostatka kontinenta, a naglašava da nesigrnost ovog regiona ima uticaja na celu Evropu.
Hodžins je zadovoljan što će biti održana zajednička vežba američke i srpske kopnene vojske, navodeći da srpska vojska ima "tradiciju hrabrosti i ratničkog umeća".
Vršilac dužnosti pomoćnika ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku Branimir Filipović, rekao je da je Ministarstvo spoljnih poslova otvoreno za saradnju sa nevladinim organizacijama kako bi državna politika u oblasti spoljnih poslova bila jasno predočena široj javnosti.
Današnje okupljanje, smatra, koincidira sa juče realizovanom posetom predsednika Republike Aleksandra Vučića sedištu NATO-a, razgovora koji je imao sa generalnim sekretarom Alijanse Jensom Stoltenbergom.
On smatra da je tom posetom još jednom veoma jasno potvrđena intenzivna dinamika uspešnog političkog dijaloga na najvišem nivou, kao i raznovrsnost praktične saradnje, što doprinosi boljem razumevanju dve strane u jačanju mira i stabilnosti u regionu, što je zajednički interes Srbije i Alijanse.
"Strateško opredeljenje Srbije za EU veoma je jasno. Takve ambicije imaju svi u regionu koji još nisu postali članice EU i Srbija snažno to podržava, uz simpatije za svaki napredak koji naši regionalni partneri postignu.
Srbija aktivno učestvuje u konceptima bezbednosti i odbrambene politike EU i traži prostor da tim politikama doprinese", rekao je Filipović.
Prema njegovim rečima, Srbija ne čeka da to bude njena obaveza kada jednom postane član EU, već deluje proaktivno i smatra da je bezbednost oblast koja ne pita za granice ili članstvo, te da je Srbiji upravo mesto među porodicama evropskih naroda.
On je rekao da je saradnja Srbije i NATO-a transparentna i da je važna tačka spoljne politike Srbije.
"Srbija je vojno neutralna, što ne znači njenu izolaciju i samodovoljnost, već ona ima aktivnu ulogu partnera u odnosu sa NATO-om", rekao je Filipović.
Pogledaj vesti o: NATO skup

Nastavak na RTS...

NoviMagazin.rs: Intervju Jelena Milić: Crna Gora u NATO je najbolja vest iz regiona