Izvor: NoviMagazin.rs, 16.Nov.2017, 18:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Jelena Milić: Crna Gora u NATO je najbolja vest iz regiona
Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić u Srbiji je prepoznata kao NATO-lobista, ne kao otvorena i legitimna zagovaračica atlantskih integracija, saradnje i napokon članstva Srbije u NATO nego lobistkinja za NATO u najgrubljem smislu, što joj svakodnevno donosi probleme u javnoj i ličnoj komunikaciji.
I životu. Malo tu pomaže činjenica >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << da je prema oceni uglednog Politikona jedna od 28 najuticajnijih ličnosti u Evropi, na listi pored Erdogana i Džordža Sorosa. Za Srbiju, i prvu i drugu, ona je ipak NATO-lobista i to joj ne prija, ali je ne sprečava da nastavi ono što smatra i svojom misijom i dobrobiti države – zagovaranje za pristupanje Srbije Severnoatlantskoj alijansi. Na tom putu u četvrtak 16. novembra počinje i Peta NATO nedelja u Srbiji, na kojoj će učestvovati i eminentna imena sveta bezbednosti. Ipak, prvo pitanje za sagovornicu Novog magazina je da oceni stepen saradnje Srbije i NATO, u kom se pravcu ta saradnja kreće i koliko je ostalo od namere evroatlantskih integracija.
“Postoji bitna razlika između ulaska u evroatlantski svet i punopravnog članstva u NATO, može biti i integrisanost u ekonomska tržišta. Definitivno je ranije u Srbiji postojala dinamika saradnje i ne mogu da verujem da niko u Srbiji ne može da se seti da bi premijeru Đinđiću bilo mnogo teže da smiri situaciju na jugu Srbije 2001. bez saradnje sa NATO-om, kako je demokratski izabrani premijer pametno i mirno ugušio jednu neosnovanu pobunu u komplikovanim političkim okolnostima. Pitanje je šta bi bio tada bez saradnje sa NATO-om, a posle su sve te nesrećne reforme sistema bezbednosti zastale. Zastale su 12. marta 2003. i, da se razumemo, ni 6. oktobra nije bilo zbog tog marta kada je Zoran Đinđić ubijen”, kaže Jelena Milić i dodaje: “Danas mi se čini da Vlada Srbije čini bolje korake u toj bezbednosnoj komunikaciji nego opozicija i nevladin sektor.”
*Vi povremeno publikujete izveštaje zanimljivih imena o bezbednosnim aspektima, uključujući pretnje, tendencije i perspektive. Najnoviji je Bejzik instinkt.
Pre nekoliko meseci izdali smo novi veliki izveštaj Bejzik instinkt, Primarni instinkt, zagovaranje jačeg prisustva NATO-a na Zapadnom Balkanu i identifikovali smo tri dodatna bezbednosna problema koja su nekako pala u senku zbog priliva terorizma usled migracione krize i korupcije. To su, po našem mišljenju, nedovršeno suđenje za ratne zločine jer su jedini pravni mehanizam svih nas u regionu suđenja; nemate drugog načina da te ljude izvučete iz sistema bezbednosti i odbrane. Drugi nerešen problem je prejaka politizacija etniciteta i samo je Milo Đukanović uspeo da pobegne od toga zato što je imao manje komplikovanu situaciju i pravu građansku državu. Treći bezbednosni izazov je nedovršeni proces reforme bezbednosnih službi u regionu, raspadnuti komandni lanci, politizacija i partijsko preuzimanje koje je Zapad gledao mirno zato što je pomagao da se reaguje na izbegličku krizu i zaustave teroristi.
*Koliko je ulaskom Crne Gore u NATO promenjena politička, vojna i geostrateška slika regiona?
To je najbolja vest koja je u poslednjih deset godina došla sa Zapadnog Balkana. Prvo, potvrđeno je da postoji politika otvorenih vrata, važna poruka je da ne postoje veliki i mali partneri nego samo dobro strukturirani partneri. Administracija Mila Đukanovića je mnogo uradila i njihovo iskustvo je dragoceno za nas preostale u regionu, bez obzira na to da li formalno idemo samo ka jačoj saradnji sa NATO-om, kako Srbija tvrdi, ili ubrzano u članstvo, kao Makedonija.
*Ako se vratimo na evropske integracije, šta će otvaranje poglavlja 31 o spoljnoj politici i bezbednosti značiti za Srbiju i kada ga očekujete?
Prvo, mi imamo dva paralelna ministarstva spoljnih poslova, Nikolićevu kancelariju za saradnju sa Kinom i Rusijom i Popovićevo ministarstvo samo za saradnju sa Rusijom i nisam sigurna koliko u takvim okolnostima zvanična ministarstva spoljnih poslova i odbrane mogu da funkcionišu kako treba.
Mi zagovaramo opciju da se Srbiji pomogne da razume šta se dešava u odnosima EU sa Rusijom, odnosima EU i NATO i odnosima EU i SAD sa NATO-om. Nije više samo stvar sankcija prema Rusiji zbog Ukrajine, tu su Bregzit, Katalonija, nove društvene mreže, komercijalni interesi, sve je to od uticaja i za Srbiju bi sada bilo vrlo važno da otvori poglavlje 31. I da se ne radi parcijalno borba protiv terorizma, borba protiv organizovanog kriminala, jedno ministarstvo radi jedno, drugo drugo, a zastala nam je nacionalna strategija bezbednosti, pa digitalna premijerka kaže da je i dalje Kosovo najveći bezbednosni problem. Za Srbiju bi Poglavlje 31 bilo izuzetno značajno – da uskladi svoja strateška i doktrinarna dokumenta s novonastalim geostrateškim okolnostima, ali pre svega sa svojom deklarativno izraženom ambicijom da postane članica EU.
*Jedna od tema su lažne vesti, fejk njuz. Na koji su način one bezbednosna pretnja.
Brzina kojom može da se utiče na javnost je zastrašujuća, nisu samo velika pitanja kao Rusija – NATO ili američki izbori, da se ne lažemo, počelo je sa Vikiliksom.
Nas dvadeset stručnjaka iz Evrope potpisali smo Prašku deklaraciju koju je podržalo sto članova evropskog parlamenta, ali i ljudi kao Gari Kasparov i Bil Brader, koji stoji iza akta koji je Obamina administracija uvela kao meru protiv stravičnih kršenja ljudskih prava u Rusiji, sad ga je usvojila i Kanada, prave se centri za borbu protiv sajber uticaja. Veoma važan deo naše Pete nedelje je to što dovodimo Bikom projekat.
*Da na kraju podsetimo kad je jubilarna Peta nedelja NATO?
Počinje u četvrtak 16. novembra, traje dva dana. Među glavnim govornicima su pomoćnik generalnog sekretara NATO ambasador Tacan Ildem i glavnokomandujući NATO snaga za Evropu Ben Hodžis.
Pogledajte intervju --->>>
.jpg)
