Izvor: Blic, 28.Feb.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matematičari u borbi protiv kriminalaca
Matematički modeli mogu da budu veoma korisni u rešavanju različitih zločina. Grupa istraživača s univerziteta u Los Anđelesu je uz pomoć matematičkih jednačina shvatila da rigorozne policijske patrole mogu potpuno da eliminišu žarišta.
Džefri Brentingem, sociolog i autor studije, izračunao je s kolegama kako kretanja kriminalaca i žrtava otvaraju mogućnosti za zločin i kako da to policija suzbije. Njihove jednačine su slične onima koje opisuju molekularne reakcije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Većina zločina – uključujući provale, korišćenje droge i ubistva, predvidljiva je i čak se može izbeći. Sklanjanje s ulice ako živite u lošem kraju ili selidba u lepši deo grada može dosta da pomogne da se izbegne nasilje. Ali ove proste činjenice ne pomažu policiji da zaustavi širenje kriminala – čak i kad znaju gde su se ranije dešavali prestupi, teško je sprečiti da se ponove u blizini. Ovde kao pomoć mogu biti pravila u ljudskom ponašanju koje mogu da se postave i razumeju matematički.
Naučnici su zaključili da će odmetnik koji želi da postavi improvizovanu eksplozivnu napravu na određenoj lokaciji takođe da proračuna koja kola će da koristi u krađi, kao i koji auto će da ukrade. Kriminalci žele da idu u one oblasti u kojima se osećaju prijatno, gde poznaju sva zabačena mesta i rupe, gde njihove aktivnosti neće izgledati sumnjivo. Oni takođe žele da budu tamo gde imaju veliki uticaj.
Ista stvar važi i za provalnika koji pokušava da se probije u kuću, ili kradljivca kola, ili mladića u potrazi za tučom u baru. Tada će da idu na mesta gde znaju da mogu da uđu i izađu neprimećeno i od čega će imati najveću korist. Matematika je u osnovi svake pobunjeničke aktivnosti i kriminalnih aktivnosti.
Provalnici se ponekad vraćaju na mesto zločina da ponove svoj prethodni uspeh ili da isprave greške koje su napravili prilikom prethodnog zločina, smatra Andre Bertozi, profesor sa Univerziteta u Los Anđelesu i jedan od autora izdanja "Otkrivanje i uklanjanje kritičnih mesta u Reaktivno-difuznom modelu kriminala”, koji će se pojaviti 2. marta 2010. godine u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka.
– Matematički elementi su već poznati kod povezanih modela u drugim oblastima nauka – tvrdi Bertozi. Treba da radimo ono što su biolozi i inženjeri radili godinama, što znači da razumemo osnove mehanike i dinamike funkcionisanja sistema. S izveštajem o vremenu, klimatskim simulacijama i kriminogenim modelom, imaćemo "pravu stvar u rukama”. Rezultati su značajni policijskim odeljenjima koja evidentiraju zločine po oblastima, ali nemaju analitički program.
– Naša istraživanja su namenjena Nacionalnom institutu pravde koji može da ga koristi da predvidi način na koji će da radi policija – kaže Brentingem. Pre nego što se dosegne taj cilj, ima još zapetljancija koje treba rešiti.
Primera radi, dok se superkritične pojave predviđene ovim modelima stalno menjaju i veoma ih je teško zaustaviti, kada su snage zakona i kriminolozi obavili eksperimente na terenu, češće bi dolazilo do kompletnog povlačenja kriminalaca nego njihovog delimičnog uklanjanja.
