Izvor: Politika, 30.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mađarski hod po mukama
Mađari su ovog septembra iznenada otkrili da političke partije hoće i da slažu kako bi pobedile na izborima. Na zatvorenom sastanku Socijalističke partije, mađarski premijer Đurčanj je upozorio da je ekonomska situacija veoma loša i da zahteva radikalne mere. Problem je što je Đurčanj tokom aprilske predizborne kampanje tvrdio sasvim suprotno. Kada je ovo izlaganje dospelo u javnost, u Budimpešti su izbili najveći neredi od 1956. godine do danas.
Neće biti da su se Mađari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo zbog laganja toliko potresli. Morali su do sada naučiti da je laganje, brutalno i bez mere, samo deo tehnologije svake vlasti. Ne može biti ni da se Mađari o stanju ekonomije informišu samo kod svojih političkih partija.
Godinama unazad Mađarska je (uz Poljsku) uzimana za model uspešne tranzicione zemlje. Imidž Mađarske je bio tako dobar da ga ni loša ekonomska faktografija nije mogla ugroziti. A faktografija nije bila sjajna – u prvih deset tranzicionih godina prosečna stopa privrednog rasta bila je nešto niža od nulte. Iako bolja u kasnijem periodu, mađarska prosečna godišnja stopa rasta od 1989. godine do danas nije prešla 2,5 odsto. Činjenice su na kraju dovele do promene imidža.
Mesecima unazad inostrani ekonomski analitičari ukazuju na ozbiljne probleme mađarske ekonomije. Prisutan je i strah da bi pogoršavanje ekonomske krize u Mađarskoj moglo da dovede do lančane reakcije u ranjivim istočnoevropskim ekonomijama i Turskoj. Lančana reakcija ovde znači beg kapitala. Tako bi Mađarska, poput Tajlanda 1997, mogla odigrati ulogu inicijalne kapisle nove ekonomske krize.
Po Tolstoju, sve srećne porodice liče jedna na drugu. U ekonomiji je suprotno – sve tranzicione ekonomije u krizi liče jedna na drugu.
Mađarska ima visok deficit bilansa tekućih plaćanja i on bi u ovoj godini mogao biti između 9 i 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Mađarski spoljni dug je sa 21 milijarde dolara u 1990. godini narastao na oko 88 milijardi u 2006. Čitalac već pogađa da su se građani, privreda i država enormno devizno zadužili i da je forinta precenjena. Lokalne banke to odavno znaju, pa se od očekivanog pada forinte štite tako što odobravaju uglavnom devizne kredite.
Kako je Mađarska već prodala gotovo sve što je imala, pa se ne može pomoći prihodom od privatizacije, godišnji budžetski deficit stalno raste. Samo u ovoj godini deficit bi mogao dostići 10 procenata BDP-a. U skladu sa tim, i ukupni kumulirani javni dug bi u 2006. godini mogao iznositi oko 65 odsto BDP-a. Na sve ove muke dolazi i upozorenje Međunarodnog monetarnog fonda da je budžetski deficit veći nego što je zvanično iskazan.
Mađarska bi morala da po vladinom programu konsolidacije godišnji budžetski deficit nekako svede na tri procenta u odnosu na BDP. Toliko je usvojeni evropski maksimum iz Mastrihta. Problem je što u taj program ni tržište, ni MMF ne veruju previše.
Kao kod svakog kašnjenja i odlaganja, rez mora biti radikalan. Da bi smanjili budžetski deficit, Mađari moraju povećati poreze i smanjiti budžetske izdatke. Obe mere su bolne, nepopularne i nemaju široku podršku. S druge strane, rizici sprovođenja ove politike su ogromni. Otuda protesti.
Povećanje poreza će se preliti na cene, a Centralna banka će morati da podigne kamate kao bi sprečila nekontrolisani rast inflacije. Rezanje budžetskih troškova će smanjiti prihode korisnika budžetskih sredstava, a time i tražnju. Pomenute monetarne i poreske mere smanjiće rast društvenog proizvoda i povećati nezaposlenost. U takvom ambijentu, plate teško da će i nominalno rasti, a inflacija će dodatno smanjiti realna primanja i profite.
Zadužena privreda i građani će se suočiti s teškoćama kod otplate uzetih kredita. Prostor za zaradu će se smanjivati, pa će spekulativni kapital prvi napustiti Mađarsku. U tom procesu, forinte se prvo moraju konvertovati u evre. To će povećati tražnju za evrima i oslabiti forintu. Dužnički teret će se povećati – za servisiranje uzetih deviznih kredita biće potrebno više forinti, a plate i prihodi (u forintama) će stagnirati. Valutna kriza (pad forinte) će tako prerasti u dužničku krizu.
U ovom lošem scenariju Mađarska ima samo jedan adut. Evropska zajednica će morati da pomogne. Kako su u Mađarskoj austrijske banke najaktivnije i time potencijalno najugroženije, nije teško pogoditi ko će najglasnije tražiti da se Mađarskoj pomogne.
Naravoučenije mađarske krize je da đavo uvek dođe po svoje. Prosperitet koji se gradi na odlaganju reformi, neproduktivnom zaduživanju i potrošnji bez pokrića ne traje dugo, bez obzira na retoričko samozavaravanje.
Imaju li mađarska iskustva bilo kakve veze sa ekonomskom stvarnošću Srbije? Apsolutno nikakve. Uostalom, kao što već i vrapci znaju, Srbija ima budžetski suficit. U Srbiji je sve u najboljem redu, i bolje. Kao i u Mađarskoj donedavno.
Finansijski konsultant
Nebojša Katić
[objavljeno: 30.09.2006.]
