Izvor: B92, 04.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koštunica spokojan zbog Haga
Beograd -- Dan posle posete Karle del Ponte Beogradu, premijer Vojislav Koštunica kaže da je spokojan.
Premijer Srbije je spokojan kada je reč o saradnji s Tribunalom. A u Tribunalu je potvrđeno da je Karla del Ponte nezadovoljna radom vojnih i policijskih obaveštajnih službi, ali da nije tražila ostavke šefova obe službe Radeta Bulatovića i Svetka Kovača. Prvim komentarom na sastanak s Karlom del Ponte, Koštunica je potvrdio nezvanične informacije da je taj susret >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << protekao u atmosferi koja je bila prijatnija od očekivane.
Tokom jučerašnjeg sastanka izostali su oštri tonovi i međusobne osude. Umesto toga, premijer je uveravao Karlu del Ponte da je vlast spremna da ispuni obaveze prema Hagu.
"Na osnovu svega što znamo da je učinjeno u Srbiji od donošenja Akcionog plana, u proteklih nekoliko meseci, mi smo zadovoljni onim što je urađeno. Imamo plan koji je vrlo precizno i odgovorno sporovođen i ja se osećam spokojno kada je reč o Vladi i poverenju koje je ukazano timu koordinatora", rekao je premijer.
Tužiteljka nije tražila ostavke
U međuvremenu, iz Haga je razrešena nedoumica o tome šta je Karla del Ponte poručila Radetu Bulatoviću i Svetku Kovaču, čelnicima obaveštajnih službi.
U izjavi za B92, portparol haškog tužilaštva Anton Nikiforov potvrdio je da Karla del Ponte nije zadovoljna radom obaveštajnih službi, ali da nije tražila ostavke Bulatovića i Kovača. "Tužiteljka ni u jednom trenutku, ni na jednom sastanku, nije tražila bilo čiju ostavku. Ona jeste navela nezadovoljstvo rezultatima rada i koordinacijom rada, ali nije tražila smenu", kaže Nikiforov.
Gostujući u Kažiprstu Radija B92, koordinator Akcionog plana za hapšenje Ratka Mladića Rasim Ljajić izjavio je da je saradnja sa službama bezbednosti sve bolja. On kaže da veruje i šefu BIA Radetu Bulatoviću i šefu VBA Svetku Kovaču i dodaje da se svi propusti pripadnika službi kažnjavaju.
"Zbog propusta u akcijama hapšenja Mladića, petoro ljudi u BIA je smenjeno, a od 2000. do danas u VBA su smenjene 43 osobe. I svaki propust će biti kažnjavan upravo tako, to je zaključak akcionog tima. I najmanji propust, nebitno da li je namerno ili nenamerno učinjen, biće sankcionisan upravo tako. To je poruka svima, da više neće biti tolerisan nikakav javašluk, nikakvo nepoštovanje propisa i zakona ove države", kaže on.
Ljajić je za B92 potvrdio da je glavnoj tužiteljki rečeno da će potraga za Mladićem biti nastavljena bez obzira na predizbornu kampanju u Srbiji. Ipak, Akcioni plan uskoro bi morao da da neke rezultate, rekao je Ljajić i dodao da bi u suprotnom posao koordinatora tog plana bio obesmišljen, a on i Vukčević bi razmislili o povlačenju sa tih pozicija.
Tužiteljka optužila Kovača i Bulatovića
Međutim, Blic piše da je Karla del Ponte prenela Svetku Kovaču, šefu Vojno-bezbednosne agencije, i Radetu Bulatoviću, direktoru Bezbednosno-informativne agencije, da ih smatra direktno odgovornim za neizručenje Ratka Mladića Tribunalu.
Tokom petosatnog razgovora s Vladimirom Vukčevićem, glavnim koordinatorom Akcionog plana za završetak saradnje s Hagom, i dvojicom šefova obaveštajnih službi, Karla del Ponte je naglasila da je nedopustivo da se Vukčeviću doturaju periferne informacije, a one glavne skrivaju.
Kako Blic saznaje, i Kovač i Bulatović rekli su Karli del Ponte da se na lociranju i hapšenju Mladića intenzivno radi, ali da službe za sada nemaju nikakve informacije koje bi ukazivale na to gde se on krije.
Večernje novosti saznaju da su Vukčević i haška tužiteljka analizirali detaljno svaku informaciju o Mladiću, šta su izjavili njegovi jataci o njemu, koja je poslednja adresa na kojoj se skrivao, s kim je bio, ima li tragova o novom skrovištu.
Paralelno sa službama Srbije, za Mladićem traga i specijalni tim Karle del Ponte. Sve dosadašnje informacije ukazuju na to da su oni uvek korak bliže ratnom komandantu bosanskih Srba od beogradskih kolega, rekao je izvor lista. Na pitanje zašto, izvor je odgovorio: "Zato što Hag želi da ga uhapsi."
"Bez traženja sankcija"
Karla del Ponte neće zatražiti sankcije prema Srbiji jer bi tako nešto porušilo mostove saradnje, smatra Dejan Anastasijević.
Novinar nedeljnika Vreme smatra da će ona dati negativan izveštaj Briselu, žaliće se da Srbija ne sarađuje dovoljno, pokušaće da natera važnije članove međunarodne zajednice da izvrše dodatan pritisak na Srbiju, ali ništa drastičnije od toga. Anastasijević kaže da u ovom trenutku Kosovo dominira u svim prioritetima i međunarodne zajednice i Srbije.
"Čini mi se neverovatnim da vlada koja se pokazala tako neodlučna da reši pitanje Mladića, preduzme neke radikalne korake u predizbornom periodu. Sumnjam da će doći do hapšenja, čak i nekih manje poznatih optuženika jer postoji strah da bi to dalo 'municiju' radikalima da napadnu Vladu", kaže on.
Ljubodrag Stojadinović, komentator lista Politika, kaže da nije bitno koliko je ljudi otpušteno u Vojno-bezbednosnoj agenciji jer se ništa nije promenilo u načinu rada te službe. Stojadinović je za B92 rekao da je VBA i dalje sistem koji se čvrsto drži staljinističke prošlosti i na sve načine onemogućava civilni kontolu. "Zbog toga imamo Akcioni planm ali nemamo akciju", kaže on.
Šta s nastavkom pregovora
Ocene da će Karla del Ponte podneti negativan, ali konstuktivan izveštaj pokrenula nagađanja o nastavku pregovora sa EU.
U Kancelariji Vlade Srbije za priključenje Evropskoj uniji očekuju da će u izveštaju Evropske komisije, koji će biti objavljen početkom novembra, Srbija dobiti pozitivnu ocenu ispunjavanja evopskih standarda. Ipak, kako navode, na putu Srbije ka Evropi stoji kriterijum pune saradnje s Haškim tribunalom.
Tanja Miščević iz Kancelarije Vlade za priključenje kaže da negativna ocena ne mora ostati takva. "Dakle, to može da bude i izmenjeno, sačekala bih da pogledam kako će izgledati izveštaj Karle del Ponte, jer godišnji izveštaj o napretku reformi izlazi 8. novembra. Ima još dovoljno vremena da možda i taj kriterijum bude pozitivno ocenjen", kaže ona.
S druge strane, mogu se čuti mišljenja da bi donošenje novog ustava Srbije, čije je usvajanje u Briselu pozdravljeno kao raskid s Miloševićevim nasleđem, moglo da utiče na čelnike EU da odobre nastavak pregovora.
Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, kaže da je činjenica da je to bio jedan od dva uslova za nastavak i za potpisivanje Sporazuma o pridruženju i stabilizaciji.
"Jedan je puna saradnja sa sudom u Hagu, drugi donošenje novog ustava, pa izgleda da će taj drugi biti ispunjen. Da li to znači da ćemo se pomeriti s tačke u kojoj se nalazimo? Ja nisam pesimista i mislim da hoćemo, ali to su već složene okolnosti koje su u vezi i s Kosovom i možda s nastojanjem EU da u teškom procesu koji dolazi za Srbiju u vezi s Kosovom pruži nadu na drugoj strani, a to je eventualno nastavak pregovora ili možda čak zaključenje Sporazuma", kaže Svilanović.
Nastavak pregovora ipak ne bi značio da će pitanje saradnje s Haškim tribunalom biti skinuto s dnevnog reda, navodi Svilanović.
