Izvor: Politika, 22.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karneval u „Gradu boga”
Put u Rio de Žaneiro – ostvarenje snova za sve od sedam do 77godina
Urbana legenda kaže da svaki treći muškarac od adolescentnog doba pa do poznih godina želi da gleda brazilsku fudbalsku reprezentaciju na čuvenoj Marakani i da poseti karneval u Riju.
Želje su se primakle ostvarenju otkako su veliki turoperatori počeli da prave aranžmane za putovanje iz snova i time spustili cene za odlazak u čarobni Brazil.
Karneval u „Gradu boga”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako još zovu Rio, početkom februara privlači pažnju čitave planete a stotine hiljada turista sliva se iz svih krajeva zemaljske kugle u višemilionski grad stisnut Atlantskim okeanom, zalivom Botafogo, na jugu zalivom Ilja Grande i u zaleđu padinama Sijere de Karioka, po kojoj i sve stanovnike ovog južnoameričkog džina-zemlje zovu pogrešno kariokama iako se to ime odnosi samo na jedan uzan pojas uz okean. Tih dana karnevala stanovnici Rio de Žaneira („Januarska reka”, na jeziku indiosa) imaju samo tri prioriteta: da pevaju, igraju, šire dobre vibracije i pokažu uštogljenoj, neopuštenoj turističkoj masi kako se zabavlja u velikom Brazilu.
Simpatična samouverenost i kompleks više vrednosti izazivaju podsmešljivu nevericu kod došljaka posle uzvika: „Svet je veliki, ali Brazil je najveći”ili više dobroćudne negoli preteće izjave „Stranče, ukoliko ti se ne sviđa Brazil, vrati se odakle si i došao”. Oni su najbolji fudbaleri, vozači, ljubavnici i o tome ne treba uopšte raspravljati; jedino oko čega se spore jeste da li je nacionalno piće kajapirinja najbolje u južnom ili u severnom delu Brazila ili karneval u Riju, Resifeu, Natalu, Fortaleci, Sao Luisu, Belemu.
Slobodan Mićić iz Kontikija kaže da to ne može da se opiše već mora da se doživi. Karneval je, kaže, poseban doživljaj za svakog Brazilaca, koji se iščekuje, priprema čitave godine, a ne samo za turiste pristigle sa svih strana sveta. Tih dana je posebna atmosfera u gradu koji očekuje erupciju oduševljenja, izliva emocija i radosti, ali i u ljudima za koje je praznična, slavska atmosfera važnija od mnogih događaja tokom godine. Škole sambe se spremaju a u eliminacionim takmičenjima nadigravaju sa igračima iz čitave zemlje da bi stigli do velikog finala i pokazali veštine na sambodromima pred stotinama hiljada gledalaca. Svi igraju, pevaju, navijaju za favorite iz kraja, grada ili pokrajine i zavičaja iz koga su došli ko zna kada u ovaj galimatijas zajapurenih igrača sambe, mirisa egzotičnog cveća, nemoguće šarenih nijansi kostima i zatalasanih tela tamnoputih lepotica. Na sve strane dim od raspaljenih ćurkinjosa (roštilja) uz ražnjiće od pilećeg mesa. Naši ljudi se brzo prilagođavaju temperamentnim Brazilcima i razigranim lepoticama pa se očas nađu usred skokovite povorke koju prate pokušavajući da oponašaju igrače, naručuju roštiljske vozove na opšte odobravanje novopečenih brazilskih prijatelja i tih dana stvarno uživaju za razliku od uštogljenih i hladnih severnjaka.
Kako ništa ne radi u doba karnevala, život se odvija na ulici, jede se, spava (samo domaćini); kraj ćurkinjosa, gde se na licu mesta čerupaju pilići, čisti riba, peče i jede uz obilje salata i koktela koji se piju iz kokosovih oraha koji tako hlade na temperaturi od tridesetak stepeni. Oni kojima to nije dosta mogu da naruče čak i sladoled od sira. Umorni oteturaju do hotela koji Kontiki rezerviše uz samu plažu – legendarnu Kopakabanu i nakon odmora od nekoliko sati ponovo odlaze u grotlo pesme, ritma i zvuka.
Brazilerosi su dobroćudan narod, jedino što se savetuje turistima jeste da ništa osim šake kruzeirosa i fotoaparata ne nose sa sobom jer džeparoši iz svih krajeva Brazila jedini rade. Izveštaji svetskih agencija o karnevalu završavaju se podacima o broju srčanih i drugih hroničnih bolesnika koji nisu izdržali emocije, višednevne napore roštilja, koktela, zvukova, ritma i izluđujućeg igranja potpuno obnaženih igračica. Mada, mnogi bi odabrali da baš tako skončaju ovozemaljski život – u zagrljaju zanosnih polugolih, treperavih lepotica. I posle šest dana igranja, uz zvuke karnevala koji se prenosi na čuvene plaže Kopakabana i Ipanema, gosti Kontikija odlaze na mirno mesto, letovalište Buzios, nekada malo ribarsko selo, gde se odmaraju i vraćaju energiju adrenalinskih dana uzavrelog Rija.
Kako su snovi obično projekcija stvarnih želja, ostvarite svoje snove jer, kako je nedavno rekao uspešni učesnik jednog poznatog kviza odgovarajući na pitanje za puno novca: „Pa, jednom se živi”.
Ištvan Dekanj
[objavljeno: 23/01/2008]
