Izvor: Politika, 12.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftino, pa na veresiju
GORNJI MILANOVAC – Veliki sistem "Rzav" koji vodom snabdeva pet gradova (Arilje, Požega, Lučani, Čačak i Gornji Milanovac) posluje pod čudnim okolnostima. Isporučujući privredi i domaćinstvima 530 litara vode svakog sekunda, a iz godine u godinu umanjuje svoj kapital, jer "proizvodi" gubitke.
– Najpre, gubitak donosi neekonomska cena od 6,78 dinara po kubnom metru vode koju nam plaćaju komunalna preduzeća. To je više nego upola manje od cene koja bi garantovala rentabilnost. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Drugo, i tako jeftinu vodu korisnici neredovno plaćaju ili uopšte ne plaćaju. Na kraju 2006. godine, dugovali su nam 78 miliona dinara. Čačak je u tome vodeći: troši 60 odsto vode proizvedene u "Rzavu", a njegov dug čini 80 odsto ukupnog našeg potraživanja, to jest, 56 miliona dinara. Sledi Požega sa deset miliona i ostala tri grada sa po dva-tri miliona – jada se direktor "Rzava" Ljubo Lazović.
Član Upravnog odbora "Rzava" Todor Popović smatra da UO donosi dobre odluke, ali njih sprovodi telo koje čine predsednici opština. Da bi fabrika vode poslovala sa "pozitivnom nulom", cena kubika vode bi trebalo da bude 14,30 dinara (za 2007. je planirano tek 7,29 dinara).
– Uzaludno je dizati cenu ako ni ovako jeftinu vodu ne plaćaju – kaže Popović. – Doneli smo odluku da neplatišama umanjimo isporuku za 50 odsto, kako bi ih naterali da izmire obaveze, ali onda uslede intervencije u stilu "ko vama daje pravo da građane pomorite žeđu" i odluka ostane samo na papiru. Zato je vodosistem, u protekle dve godine, imao gubitak od 229 miliona dinara.
"Rzav" planira da, u ovoj godini, proizvede i isporuči 16,5 miliona litara vode i ostvari ukupan prihod od 120 miliona dinara. Na žalost, preduzeće je, poučeno iskustvom, svesno planiralo i gubitak od 120 miliona i neizvesnu sudbinu 77 zaposlenih učinilo još beznadežnijom. Gore od toga je što će zbog ovakvog odnosa, jednog trenutka, proizvodnja vode morati da stane, a lokalni izvori ni izbliza neće nadomestiti potrebe oko 150 hiljada stanovnika u ovim gradovima.
Izlaz je, veruje se, u gradnji akumulacije "Svračkovo" kod Arilja koja bi uposlila 60 odsto neiskorišćenog kapaciteta fabrike vode. A to znači da bi se cevi "Rzava" mogle nastaviti do Kraljeva, Mladenovca, Topole i Aranđelovca – za sve bi bilo dovoljno vode. To je projekat za državu, budući da sama gradnja akumulacije treba da košta 60 miliona dolara. Izlaz je, dakako, i u ekonomskoj ceni vode.
– Odavno se priča o privatizaciji "Rzava", pominjan je, u tom kontekstu, i jedan izraelski kupac. Lično ne verujem u mogućnost da se ovaj sistem privatizuje, jer posledice bi bile nesagledive. Zamislite po kojoj ceni bi prodavao vodu privatnik; sigurno ne bi dozvolio da posluje sa gubitkom i da mu se ovoliko duguje.
Tek da se zna i primer Sofije, čiji je vodovod privatizovan. Ona je tri evra po kubiku. Svetski rat za vodu se, iako neobjavljen, uveliko vodi.
B. Lomović
[objavljeno: 12.01.2007.]
