Izvor: Kurir, 31.Mar.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HARAČLIJE
Carinici nezakonito odrezuju kazne, pronalaze prekršaje i gde ih nema, pa Srbija zato ima najskuplju robu na tržištu
BEOGRAD - U Srbiji se prodaje najskuplja roba iz uvoza, jer špediteri ne mogu da se naplaćaju kazni za prekršaje koje im carinski službenici često naplaćuju nezakonito. To se čini i u slučajevima kad prekršaj ne postoji, ili ako postoji, neretko su neprimereno velike. Sve to utiče na konačnu cenu robe i nanosi ogromnu štetu našoj privredi, otkriva >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << za Kurir Dragan Stain, predsednik Udruženja malih i srednjih špeditera Srbije.
On smatra da je srpska carina nakon problema s korupcijom otišla u drugu krajnost, koja se ogleda u naplati "ogromnih kazni u iole problematičnim situacijama".
- Primera radi, roba u vrednosti od 350 evra je iz nekih razloga kasnila tri dana od aerodroma Beogradu, gde je plombirana, do carine u Kikindi, gde je trebalo da bude ocarinjena. Ne samo da je na licu mesta vozač kažnjen sa 25.000 dinara, a auto-prevoznik sa 45.000 dinara, već i špediter, koji ne snosi nikakvu krivicu za kašnjenje. Špedicija je kažnjena sa 100.000 dinara, a odgovorno lice sa još 45.000 dinara. Ukupno, carina je prihodovala 215.000 dinara, ili 2.680 evra. Špediter je bez krivice kažnjen, a prevoznik, koji jeste kriv, kažnjen je neprimereno visoko u odnosu na vrednost robe. Takvih primera u Srbiji ima stotinu dnevno! - tvrdi Stain.
Prema njegovim rečima, to je isto kao kad bi policajac kaznio pešaka što je prešao ulicu na crveno, a potom kaznu naplatio i njegovoj majci zato što ga je rodila. Kako kaže, carinici to rade u interesu budžeta, "mada je to nepotrebno, jer je budžet već u suficitu" i kako bi se "dokazali" pretpostavljenima.
- Oni se pozivaju na član zakona koji kaže da je odgovoran i onaj koji je dao robu na prevoz. Ali, "odgovoran" i "kriv" su dva sveta. Da bi neko bio kažnjen, mora da učini prekršaj s namerom ili iz nehata. A špediter daje bankarsku garanciju za tu robu - napominje naš sagovornik.
Stain tvrdi da carinici koji tako postupaju podležu krivičnoj odgovornosti, kao i direktor carine, ako je znao, a ništa nije preduzeo protiv tog postupka. On dodaje da je direktora Predraga Petronijevića pismeno upozoravao na nezakonitosti, ali on dosad nije reagovao. Stain navodi da je carina u toku 2006. godine na ovaj način prihodovala deset milijardi dinara.
- Od toga je devet milijardi otišlo u budžet, a milijardu je ostalo carini, jer po zakonu, deset odsto od naplaćenih kazni treba da bude podeljeno carinicima u svrhe antikorupcijskog dinara. Ali, najveći apsurd je da te pare uopšte nisu podeljene carinicima! Da jesu, svaki od njih bi imao platu od 3.000 do 3.500 evra mesečno i ne bi mu na pamet palo da od nekog uzme 20 evra da prošvercuje robu ili je ocarini jeftinije. Ovako, carinici sa SSS imaju plate od 13.000 do 16.000 dinara - naglašava Stain i dodaje da pomenute pare bez odlaganja treba podeliti carinicima.[ antrfile ]
PREKRŠAJNE KAZNE NE IZRIČEMO MIMO ZAKONSKIH AKATA
U Upravi carina tvrde da se prekršajne kazne ne izriču protivzakonito i da njih određuju tri pravnika iz komisija za prekršaje, koje na svakoj carinarnici imenuje direktor Uprave. Na rešenje komisije kažnjeni se mogu žaliti Ministarstvu finansija, a protiv konačnog rešenja republičkom tužiocu, odnosno Vrhovnom sudu.
Uprava carina navodi da nisu upoznati da je predstavnik špeditera Dragan Stain imao primedbi na rad prekršajnih organa, naglašavajući da, prema zakonu, pravo žalbe imaju ovlašćena lica i advokati, a ne i špediteri, osim ako su okrivljeni u svom radu. Inače, pitanje je glasilo da li je Stain upoznao direktora carine s problemom, a ne da li je izjavio žalbu.
"Prema carinskom zakonu, za najteže prekršaje propisane su kazne i do petostruke vrednosti robe... a komisija ne vodi računa da li će to poskupeti uvezenu robu u daljoj prodaji", kaže se u odgovoru carine. U našem primeru, ukupna kazna je bila 7,5 puta veća od vrednosti robe, a ne bi se reklo ni da se radi o najtežem prekršaju.
