Izvor: RTS, 16.Maj.2012, 16:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka ide na izbore 17. juna
Posle više neuspelih pokušaja da se formira vlada, Grčka ponovo izlazi na birališta 17. juna. Kriza u toj zemlji srozava vrednost evra.
Izbori u Grčkoj ponovo će biti održani 17. juna, najavio je predsednik Državnog saveta i predsednik Vrhovnog upravnog suda Panajotis Pikramenos, koji je imenovan za tehničkog premijera privremene prelazne vlade, javila je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << grčka novinska agencija ANA.
"Bi-Bi-Si" javlja, pozivajući se na grčke dnevne novine, da su Grci u poslednjih nekoliko dana podigli iz banaka 700 miliona evra.
Grci se plaše, konstatuje "Bi-Bi-Si", da bi izlazak zemlje iz evrozone i povratak na drahmu mogao da ugrozi njihove ušteđevine.
Agencija podseća da će tako Grci po drugi put za nešto više od mesec dana izaći na birališta posle vanrednih parlamentarnih izbora održanih 6. maja i niza neuspelih pokušaja da se formira nova koaliciona vlada.
Posle neuspeha višednevnih razgovora sa grčkim predsednikom Karolosom Papuljasom o formiranju vlade, lideri tri grčke najjače partije međusobno su se optuživali za neuspeh pregovora.
Portparol predsednika Papuljasa juče je saopštio da su poslednji pokušaji za formiranje vlade doživeli neuspeh i da će biti raspisani novi izbori, a da će u međuvremenu biće formirana prelazna vlada.
Lideri tri grčke vodeće partije nisu uspeli da postignu dogovor ni o sastavu tehničke vlade koja će vodi Grčku do izbora u junu, pa je prema grčkom Ustavu (član 37) u takvom slučaju predsednik države dužan da imenuje tehničkog premijera iz redova predsednika tri glavna suda - Vrhovnog upravnog suda, Vrhovnog građanskog suda i Vrhovnog krivičnog suda, odnosno Suda revizora, navodi ANA.
Odlazak Grčke ugrožava evro
Vest o novim izborima u Grčkoj oborila je vrednost evra na najniži nivo u poslednja četiri meseca. Zajednička valuta evrozone trenutno se razmenjuje po kursu od 1,2770 dolara.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je danas da promena uslova pod kojima je Grčkoj odobren 130 milijardi evra vredan paket pomoći "ne dolazi u obzir".
Prema njegovim rečima, važno je, ne samo za kredibilitet Grčke, već i za kredibilitet evrozone, da se dogovori poštuju, ali ''postoji mogućnost saradnje sa grčkim vlastima na merama za podsticaj ekonomskog rasta".
Pojedini ekonomisti i analitičari sada gotovo da ne sumnjaju da će evrozona morati da se rastane s Grčkom, ili obrnuto - Grčka s evrozonom. Sada već nije pitanje da li će se to desiti, nego kako će se to desiti i kakve će biti posledice.
Analitičar Volfgang Minhau iz londonskog Fajnenšel tajmsa predlaže četiri moguće varijante za budućnost Grčke - 10 godina depresije, bankrot, odustajanje od svih sporazuma i neodložni izlazak iz evrozone.
U okviru prve varijante, sve će se, prema mišljenju analitičara, odvijati po planiranom scenariju - vlada će sprovoditi reforme i smanjivati rashode u skladu sa zahtevima EU i MMF. Grčka će se naći u recesiji i dužničkoj klopci, budući da će se potencijal njene ekonomije smanjivati brže od oporavka njenog rasta.
Mada bi to na papiru moglo biti uspešno u ekonomskom smislu, takva taktika će gotovo sigurno pretrpeti neuspeh i okončati se trijumfom radikalnih partija.
Na taj način će Grčka, ispunjavajući programe EU i MMF, dobiti 10 godina depresije, neizbežni izlazak iz evrozone i verovatno rušenje demokratije, što je najgori od svih mogućih scenarija, piše Fajnenšel tajms.
Najbezbolnija varijanta je ekonomski bankrot, smatra Minhau. Prema tom scenariju, vlada Grčke bi štedela i sprovodila reforme sve dok njen budžet do isplata kamata na dug ne dospe u suficit.
Vlada bi zatim objavila bankrot ili bi, u krajnjem slučaju, počela pregovore s EU i MMF o izmeni uslova o ukazivanju pomoći za spasavanje. Grčka bi u tom slučaju čak mogla i da ostane u evrozoni, a njeni dugovi bi bili otpisani.
Treća varijanta predviđa da se Grčka odrekne svih postignutih sporazuma, na šta bi EU i MMF odgovorili prekidom finansiranja.
Ako bi Grčka jednostrano izašla iz programa pomoći, čekao bi je bankrot po svim njenim dugovima, vlada bi svejedno i dalje morala da štedi jer bi budžetski deficit ostao veliki, a ako bi pri tom želela da i dalje ostane u evrozoni, pitanje je da li bi druge članice mogle da je primoraju da napusti monetarnu uniju.
