Izvor: Politika, 19.Okt.2012, 11:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država koja zrači
– Zdravo gazda, doneo sam neku gvožđuriju noćas. Bogami je teška – kaže, znojeći se, kradljivac sekundarnih sirovina.
– Popij jednu ljutu, stvarno si čudan, kao da zračiš – postaje zainteresovan gazda, jer primećuje da njegov čovek pored kamioneta, usred brda gvožđurije – svetli.
Fluorescentni kradljivac se opet pipa za čelo, oseća izrasline, srce mu lupa, šake počinju da mu rastu, stopala se šire...Iznenada se čuje zvuk helikoptera koji nadleću >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otpad, snop svetlosti reflektora iz vazduha lovi šefa i lopova koji više ne liče na sebe nego na siromašne zombije koji su pokušali da se obogate osiromašenim uranijumom.
Banalizacija učestalih krađa u nuklearnom kompleksu u Vinči, zapravo najbolje odslikava koliko su ti slučajevi apsurdni za ozbiljnu državu. Za kratko vreme otkriveno je šest upada kradljivaca na teritoriju na kojoj su smešteni JP „Nuklearni objekti Srbije” i Institut „Vinča”.
U dva prastara hangara, koja podsećaju na šupe, ali zapuštene, čuva se i radioaktivni otpad koji se skladištio posle fisije zajedničke države. Poslovodstvo NOS-a, koje upravlja nuklearnom bezbednošću zemlje, nema detaljne podatke o radioaktivnim materijama koje kriju hangari, tako da bi, u nekakvom tarantinovskom scenariju – a nemojte da ste skeptični unapred, bilo je u ovoj zemlji i luđih stvari – lovci na sekundarne sirovine zaista mogli da pokupe sa sobom i sirovine za sasvim pristojnu nuklearnu bombicu.
Poslovodstvo NOS-a nema naročiti izbor nego da plaća privatno obezbeđenje. Koliko para, toliko i bezbednosti. Prethodna vlada NOS nije ni uvrstila u budžet, pa im je Dačićev kabinet na jedvite jade u rebalansu dodelio sredstva za plate do kraja godine.
Džinovski kompleks se, praktično, obezbeđuje samo na ulaznim kapijama. Ali, pokazalo se da kradljivci u kompleks ulaze nešto lakše nego deca u igraonicu. Toliko su opušteni, da parkiraju kamionete uz samu žicu, kako se ne bi kilavili, noseći gvožđe do šume.
Država bi zato morala da nuklearni kompleks prepusti svojim bezbednosnim službama, jer bi se jedne noći moglo dogoditi da umesto sitne boranije, u kompleks upadnu mnogo žešći tipovi. Samo nam još to fali: da opasne radioaktivne sirovine srpskog porekla, završe u bombi nekakvog ludaka...
Ali, naš nacionalni sport je da izazivamo sudbinu. Ima tome desetak godina, kada je iz Instituta „Vinča” izašao crveni „jugo”, noseći u prtljažniku radioaktivan otpad. Vozač je usput svratio na pivo, lopovi su ukrali automobil. Do sada je ova legenda toliko nakićena, do teze da je „jugo” završio na crnom tržištu osiromašenog uranijuma, dostigavši, siromašak, cenu „ferarija”.
„Jugo” je u gepeku, srećom, nosio radioaktivni gromobran, a mediji su apelovali na lopova da ga ne iznosi na buvljak, kako pola grada ne bi za jednu noć poraslo za 15 centimetara i dobilo šesti prst na nozi.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 19.10.2012.
