Izvor: N1 televizija, 10.Sep.2017, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Boljević: Pravosudni sistem je doveden do apsurda
Na papiru piše da su sudije nezavisne, ali mi svi znamo da to nije tako, izjavila je FoNetu predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević i ocenila da pojedinci, koji odluče da neće da se plaše, daju "iluziju" da u pravosuđu još ima ljudi od integriteta.
Povodom početka rasprave o ustavnim i promenama u pravosuđu, u skladu sa Akcionim planom za poglavlje 23, Boljević je poručila nije mali broj onih sudija koji rade svoj posao bez velike priče.
>> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija <<
Kao sagovornica u seriji intervjua "Evropa bez rukavica", ona je odlučna u oceni da "sistem ne sme da funkcioniše na bazi lične odluke sudije da će biti hrabar, jer se tako ne uspostavlja vladavina prava".
U kontekstu činjenice da se skoro dve decenije pravosuđe "reformiše" i da se u javnosti postavljaju mahom ista pitanja o funkcionisanju sudstva, Boljević je ukazala "da smo nekoliko godina ranije trčali u mestu, a da sada idemo unazad".
Ministarstvo izbegava temu nezavisnosti sudstva
Osvrćući se na prošlonedeljni Okrugli sto Ministarstva pravde o stručnosti sudija i položaju Pravosudne akademije, ona je konstatovala da to nisu ključna pitanja za pravosuđe, već je to "nezavisnost", ali tu temu "Ministarstvo izbegava".
"Da li je počela debata o promenama Ustava prema Akcionom planu za Poglavlje 23, ne znam, ali država koja želi da ima vladavinu prava mora sa više poštovanja da organizuje razgovor sa strukovnim udruženjima i organizacijama civilnog društva", naglasila je Boljević.
Ona smatra da je država dužna da okupi sve relevantne institucije, počev od Skupštine i njenih radnih tela, pa do struke, kako bi ustavne promene dobile okvir konsenzusa.
Ono po čemu se razlikuje položaj strukovnih udruženja sudija i tužilaca, ovog puta je u tome da imaju podršku svih relevantnih nevladinih organizacija i da praktično nastupaju jedinstveno prema državi, istakla je Boljević.
"To zajedničko delovanje nije do sada postojalo u srpskom društvu", podsetila je ona i predvidela da će "ovu jedinstvenu situaciju i naše stavove resorno ministarstvo morati da uzme u obzir".
Na okruglom stolu predstavnici Ministarstva su obećali, što nije objavljeno, da će ovoga puta tekst promena Ustava u oblasti pravosuđa, pre slanja Venecijanskoj komisiji, biti ponuđen na uvid javnosti i da će se o tome organizovati još pet debata, rekla je Boljević.
Uprkos tome što nije uverena baš u takav razvoj događaja, ona i samo obećanje vidi kao mali pomak, imajući u vidu da niko ni iz struke, ni iz nevladinih organizacija, ne zna šta Ministarstvo pravde misli o promenama u pravosuđu, a naroćito o nezavisnosti sudija.
"Bojim se samo da ne budemo zloupotrebljeni, pa da predstavnici Ministarstva pošalju nacrt nadležnim telima Evropske unije i kažu 'evo ovo je posledica javne rasprave sa strukom i nevladinim sektorom', a da mi nemamo pojma šta tamo piše", predočila je Boljević.
Država želi vanistitucionalno da utiče na izbor sudija
Ona ima utisak da "predstavnici države žele na mala vrata da provuku drugačiji način da se utiče na izbor sudija, ukoliko bude ukinuta odredba da ih bira Skupština Srbije".
Boljević upozorava da Pravosudna akademija nikako ne može da bude ustavna kategorija, kao što se nameće, i napominje da su promene Ustava nužne, prema Poglavlju 23, upravo iz razloga potpune nezavisnosti sudova i samostalnosti tužilaštva.
"U redu je da razgovaramo o stručnosti i građani imaju pravo na stručnog sudiju", objasnila je ona, "ali je, pre svega, potreban sudija sa integritetom".
"A baš je to tema koju Ministarstvo pravde stalno zaobilazi i, što je najveći štos, mi i ne znamo šta o tome stvarno misle", ponovila je Boljević.
Ona ukazuje da predstavnici Ministarstva snažno insistiraju na značaju Pravosudne akademije i objašnjava da im u tome pomaže birokratski pristup EU, koja pravi jednolične modele uređenja pravosuđa za sve zemlje koje još nisu članice.
Boljević "ima utisak da će se, kroz selekciju polaznika Pravosudne akademije, jer država ima i formalni i faktički uticaj na rad Akademije, uticati vaninstitucionalno na to ko će biti sudija".
Sudije sistematski prave dežurnim krivcima
Budući da je i sama sutkinja, ona smatra da su sve dosadašnje reforme pravosuđa preduzimane bez ikakve želje i volje da se ono učini nezavisnim.
Osvrćući se na istraživanje Društva sudija i CeSID među sudijama, Boljević je apostrofirala poražavajuću činjenicu da su same sudije u odgovorima ustvrdile da uopšte nisu nezavisne.
"Bili su brutalno iskreni i otvoreni", ocenila je ona i predočila da je "profesija godinama unazad sistematski targetirana kao dežurni krivac za sve što se dešava u društvu i pravosuđu i da je kao meta neprestano u odbrambenom stavu".
"Aprila 1997. više od 600 sudija je bilo prisutno u Palati pravde na osnivačkoj skupštini Društva. Taj dodgađaj govori da, i kada nemate neke posebne ustavne garancije, možete da pokažete da ste nezavisni", podsetila je Boljević.
Vučinić primer političkih pritisaka na pravosuđe
Na pitanje da li je slučaj sudije Vladimira Vučinića metafora pritiska na sudije, ona je odgovorila da je taj "slučaj paradigmatičan i da je pravosuđe mnogo izgubilo odlaskom Vučinića u advokate".
"Njegov primer je očigledan kako se vrši politički uticaj na pravosuđe i sudije. Zapravo je on isteran. Na kraju jeste dokazao da je bio u pravu, ali je otišao znajući da će, čak i da dokaže ispravnost svog stava, biti izmišljeno nešto drugo, kao način da ga isteraju", objasnila je Boljević.
Prema njenim rečima, "taj slučaj je dobro opisao stanje u našem pravosuđu i stavio veliki beleg na Visoki savet sudstva, koji nije zaštitio sudiju".
U odgovoru na pitanje kako, kao sutkinja, doživljava učestale pozive političara pravosudnim organima da deluju, kao na primer u slućaju Sergeja Trifunovića i afere "uriniranje", Boljević kaže da bi "neke stvari bile smešne, da nisu tužne".
Ilustrujući načine pritisaka na sudstvo i sudije, ona objašnjava da su "telefonski pozivi" manje zastupljeni, a da se suštinski uticaj dešava kada se javno kaže: "Policija je svoj posao završila, taj je izvršio krivično delo, a sada je na sudu i tužilaštvu da to dokažu".
"U tim trenucima stvarno imam poriv da kažem: 'Ako je tako, ukinite i sud i tužilštvo, pa neka policija bude i sud i tužilaštvo'", poručila je Boljević.
Na pitanje da li se to dešava zato što političari ne znaju šta je čiji posao, Boljević uzvraća "da su to notorne stvari i da je to itekako poruka" .
"Kada se kaže 'policija je završila posao, otkrili smo učinioca', to je poruka tužilaštvu da bi trebalo da optuži, a sudu da bi trebalo da osudi", objasnila je Boljević.
Ustavne promene ne mogu biti usvojene bez javne rasprave
Ona ima utisak da je u pravosuđu "sada najteže", ne samo zato što su sudije "najmanje poštovane", već i što je "sam sistem doveden do apsurda".
Boljević ukazuje da je ključni kriiterijum uspeha sudije broj predmeta i efikasnost, bez sadržine.
"Svemu doprinosi i česta promena zakonskih rešenja. Pa Zakon o sudijama, koji je nedavno promenjen, od 2008. godine izmenjen je 15 puta", podseća Boljević.
Vraćajući se na aktuelnu raspravu o ustavnim promenama, Boljević nije sigurna da li učešćem na debatama, koje se ne bave ključnim problemima, "daje legitimitet javnoj raspravi koja ne postoji", ali objašnjava i "da nećete uspeti, ako ne pokušate".
Ona je podsetila da je Društvo sudija pripremilo svoje predloge promena Ustava u domenu pravosuđa, kao i stručnu kritiku rešenja koja su stigla iz civilnog sektora i nekih drugih organizacija.
Prema njenom stavu, promenu Ustava, iako je Akcionim planom predviđena za kraj godine, trebalo bi ipak odložiti, jer je "ovo prekratak rok da bi se jedan tako važan akt uspešno promenio".
"Nama je jasno da dobar Ustav ne može biti donet do kraja godine, jer je, pored kvalitetnih rešenja, potrebno sprovesti i suštinsku javnu debatu i postići što je moguće veću saglasnost, kroz sučeljavanje mišljenja", zaključila je Boljević.
