Izvor: Blic, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Baklja u ustima
Dogorelo je. Nema više ni vremena ni smisla sakrivati se iza tematskih traktata o psihologiji čopora, relativizovati krivicu podsećanjem na tranzicione frustracije, opštu klimu u društvu i nasilje kao obrazac svakodnevice u Srbiji. Nema smisla, iako je sve tačno. Nema smisla, jer nije delotvorno.
Između navijača i huligana nema znaka jednakosti. Oni koji posle najnovijeg divljanja na „Marakani" ponovo pokušavaju da zamajavaju javnost pričama o potrebi bolje komunikacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „većeg razumevanja uprava, policije i navijačkih grupa" i ostalih opštih mesta, idu na ruku huliganima, a na štetu navijača i sporta. Oni snose ogromnu odgovornost jer tepaju barabama koje sportska borilišta pretvaraju u gladijatorske arene, mesta koja normalan svet uglavnom zaobilazi.
Sa huliganima nema pregovora, o njihovom budućem smeštaju moraju brinuti policija i pravosuđe. Još konkretnije, na potezu su tužilaštva i sudovi, od njih sad sve zavisi. Zakon od 9. oktobra postoji, valja ga primenjivati i uporno pratiti kakva će kazna stići one koji su kidisali na žandarma Trajkovića pokušavajući da mu baklju uguraju u usta.
U prvoj liniji fronta protiv huligana, uz rame policije i tužilaštva morali bi iskreno biti i klubovi. Ne samo zato što Zakon o sprečavanju nasilja predviđa kazne i za odgovorne u upravama, već i zato što je odavno jasno da iza huligana na tribinama često stoje mentori iz udobnih loža.
