Izvor: Politika, 03.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apostoli Pera i Fića
Apostol Petar je Roki, Marija Magdalena Megi, a razbojnik Varava Beri. Ovako preimenovane novozavetne ličnosti nisu protagonisti neke bogohulne pozorišne predstave već likovi novog prevoda Biblije koji je lično odobrio Rouan Vilijams, kanteberijski nadbiskup.
Lavinu kritika crkvenih krugova u Velikoj Britaniji nisu izazvale samo biblijske ličnosti nazvane nadimcima, već činjenica da je iz ove verzije Novog zaveta izbačen deo iz Prve poslanice Rimljanima (1,27) apostola Pavla koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << govori o homoseksualizmu:
"A isto tako i muškarci ostavivši prirodno upotrebljavanje žena, raspališe se željom svojom jedan na drugoga, muškarci sa muškarcima čineći sram, primajući na sebi odgovarajuću platu za svoju zabludu".
Borci za prava homoseksualaca u svetu pozdravili su objavljivanje ovako redigovanog Jevanđelja nazvavši ga "pro-gej Biblijom".
Kako piše londonski "Tajms" u Novom zavetu koji je preveo penzionisani baptistički sveštenik Džon Henson hrišćanima se čak, savetuje da više upražnjavaju seks. Tako u novoj slobodnoj interpretaciji po Hensonu apostol Pavle u poslanici Korinćanima poručuje: "Savetujem da svako sebi nađe stalnog partnera. Muž i žena su dužni da međusobno udovolje seksualnim potrebama. Nije dobro odbijati svog partnera".
Pohvala kanteberijskog biskupa
U svim kanonskim prevodima Biblije, pa i onoj engleskog kralja Džemsa, sporan citat koji se odnosi na hrišćane u bračnoj zajednici u originalu glasi: "Ne zabranjujte se jedno drugome, sem po dogovoru privremeno, da bi se predali postu i molitvi, pa opet da se sastanete, da vas satana ne iskušava vašim neuzdržanjem" (1. Kor 7,5).
Poglavar Anglikanske crkve smatra da će novi prevod Novog zaveta steći veću popularnost kod verujućih ljudi. U predgovoru za Hensenonovu Bibliju dr Rouan Vilijams je pohvalio prevodioca, jer je "Novi zavet" oslobodio "suvih i ne toliko potrebnih rečenica i formulacija". I britanski teolog Lojd Petreson je podržao ovakav slobodan prevod Novog zaveta, smatrajući da komentari javnosti ne mogu imati težinu ozbiljne naučnog prigovora. Petreson smatra da je neophodno sprovesti široku raspravu o tome kako tumačiti reči apostola u savremenom kontekstu.
Povodom objavljivanja ovakvog Jevanđelja u Engleskoj, dr Radomir Rakić, sekretar Sinodske komisije Srpske pravoslavne crkve za prevod Novog zaveta kaže: "Čudim se da je kanteberijski nadbiskup koji važi za dobrog poznavaoca pravoslavlja mogao odobriti takav jedan prevod. U vreme svog ustoličenja u Kanteberijskoj katedrali on je čak tražio da se čita pravoslavan simbol vere bez umetka `filioque`."
Protođakon Rakić ističe da ovakvi pokušaji prilagođavanja Biblije današnjim čitaocima ne predstavljaju usamljene primere, ali da oni ne vode ničemu: "Ne znači da će neko radije čitati Sveto pismo, ako apostola Petra nazovemo Pera, ili apostola Filipa Fića. Ovakva promena imena i izbacivanje stihova su strašne stvari, ali to neće pomoći mladima da bolje shvate Bibliju, jer će izazvati pometnju u glavama kada budu u književnosti nailazili na biblijske likove. Nemoguće je, recimo studirati englesku književnost bez poznavanja prevoda Biblije po nalogu kralja Džejmsa iz 1611. godine koji je dva veka bio neprikosnoven u Engleskoj."
I Anatolij Aleksejev iz Instituta za rusku književnost Ruske akademije nauka u Petrogradu u svom radu "Sveto pismo i njegovo prevođenje" konstatuje kako je " prevod Biblije takva vrsta posla gde je sasvim neprihvatljivo bilo kakvo prilagođavanje sadržaja novom kulturološkom kontekstu".
Srpski prevodi
Prvi prevodi Svetog pisma, kako piše Aleksejev, sačinjeni su mnogo vremena pre nastanka hrišćanstva. U vreme kada su Jevreji bili u vavilonskom ropstvu, aramejski je preuzeo mesto jevrejskog govornog jezika. Stanje se izmenilo s nastankom hrišćanstva, jer je grčki jezik omogućio već u drugom veku prevode Biblije pre svega na latinski i sirijski, a kasnije i na druge jezike. Tako da danas svi veći jezici imaju na desetine, pa i stotine prevoda Svetog pisma.
Kako objašnjava profesor Rakić naš srpski jezik nema mnogo prevoda Svetog pisma. Osim Đure Daničića koji je po nalogu Protestantskog biblijskog društva preveo Stari zavet, a Vuk Karadžić Novi zavet tu su Biblije dvojice profesora Novog zaveta Dimitrija Stefanovića iz 1934. godine i Emilijana Čarnića iz 1972. godine. U bogoslužbenoj upotrebi po crkvama SPC je zvaničan prevod Svetog arhijerejskog sinoda iz 1984. godine koji je do danas imao pet izdanja. Prošle godine pojavila se i Biblija Glasa crkve, valjevsko-šabačke eparhije koja je izazvala dosta spora među stručnjacima jer je celo Sveto pismo prebačeno u ekavicu.
Profesor Radomir Rakić, autor Biblijske enciklopedije objašnjava da mnogi Svetom pismu prebacuju takozvani inkluzivni, sveobuhvatni jezik. I bilo je mnogih pokušaja da se on modernizuje. Tako su feministkinje tražile da se Sveta Trojica raščlane po rodu: Bog otac je muško, Bog Sin žensko, a Sveti duh da bude srednjeg roda.
"Ovakvim pokušajima navodne modernizacije Biblije ne samo da se siluje jezik, već i teologija, a da ne govorimo o haosu koji iz toga proističe", kaže Radomir Rakić.
--------------------------------------------------------------------------
Hitlerova biblija
Istorija prekrajanja Svetog pisma nije nova. Po nalogu Adolfa Hitlera 1940. godine odštampano je više od 100 hiljada primeraka takozvanih "firerovih Biblija". Vođa Trećeg rajha je 1939. godine okupio grupu teologa koji su dobili zadatak da u prevodu Jevanđelja dokažu da je Isus Hristos bio arijevac, a ne Jevrejin. U tu svrhu je bio osnovan i Institut za likvidaciju jevrejskog uticaja na Nemačku crkvu. Po nalogu Hansa Jugbaca, teologa Trećeg rajha iz molitava su izbačene sve reči koje su imale jevrejski koren kao "Aliluja" i "Mesija" , a Jerusalim je nazvan "Večnim gradom Boga".
Hitler je tražio izmenu i Božjih zapovesti koje je Mojsije dobio na Sinaju i njihov broj je povećan sa 10 na 12. Tako su izbačene šesta "Ne ubij" i osma zapovest "Ne kradi". Prva zapovest u Hitlerovoj Bibliji je glasila: "Poštuj svog firera i Boga".
[objavljeno: ]
