Izvor: Politika, 08.Jun.2013, 13:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Amerika špijunira ceo internet

NSA direktno priključena na servere glavnih internet kompanija odakle usisava celokupan korisnički saobraćaj

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Samo dan posle otkrića da preko tajnog sudskog naloga Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) prati saobraćaj telekomunikacionog operatera „Verjzon”, „Vašington post” i britanski „Gardijan” objavili su da su američke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tajne službe direktno priključene i na servere devet vodećih internet kompanija SAD, koje su internet servisi i celom svetu. Odatle se rutinski nadgledaju sve komunikacije, počev od elektronske pošte, preko audio i video razgovora, fotografija, pa do evidencije šta sve korisnici pretražuju na svetskoj mreži.

Ovaj nadzor, naravno, automatski vrše mašine – drugi kompjuteri sa specijalnim programima – koji uvek mogu da upale crvenu lampicu i obaveštajnim operaterima skrenu pažnju na nekog pojedinca. „Usisavanje” ovih podataka, prema dokumentu kojeg su preksinoć objavili „Vašington post” i „Gardijan”, obavlja se direktnom povezanošću na sisteme „Microsofta”, „Jahua”, „Gugla”, „Fejsbuka”, „Paltolka”, AOL, „Skajpa”, „Jutjuba” i „Epla”.

Program nosi ime „Prizma” i nova je verzija tajnog programa, iz 2007. predsednika Džordža Buša, Obaminog prethodnika. Osim direktnih izvršilaca i vrha tajnih službi, poznat je i predsedniku i njegovim najbližim saradnicima, kao i nekolicini senatora koji su posebnom zakletvom obavezani da o tome ćute.

Program je formalno odobrio specijalni sud, čije se odluke ne publikuju. Zvanično, nadzor se vrši samo nad stranim saobraćajem, ali pošto kroz iste servere prolazi i domaći, zabačena mreža orvelijanskog nadzora je sveobuhvatna.

Legalno pokriće za ovo postoji u Patriotskom zakonu donetom neposredno posle 11. septembra 2001, ali su detalji tajni. Zna se jedino da vlasti nisu više obavezne da nadzor koji vrše opravdavaju „razložnom sumnjom”, već je pokriće široko definisano kao „očuvanje nacionalne bezbednosti”.

Kasno u četvrtak noću, direktor svih obaveštajnih službi SAD Džejms Klaper rekao je da su „informacije prikupljene ovim programom među najvažnijim i najvrednijim stranim obaveštajnim informacijama” i da se koriste da bi se „nacija zaštitila od mnogih pretnji”. Program je, po njemu, „u celosti legalan” i njegovo neovlašćeno otkrivanje je „za svaku osudu”, jer „dovodi u pitanje važne aspekte bezbednosti Amerikanaca”. Kloper je dodao i da ono što su dva lista objavila o „Prizmi” – „sadrži mnogo netačnosti”.

Većina pomenutih internet kompanija demantovala je da zna za „Prizmu”, uz objašnjenje da dozvoljavaju direktan pristup svojim serverima, već samo izlaze u susret sudski verifikovanim zahtevima za informacije o konkretnim korisnicima, i to tek pošto se prethodno uvere da je sve legalno.

„Nikad nismo čuli za ’Prizmu’”, saopštili su iz „Epla”. „Mi veoma brinemo za sigurnost podataka svojih korisnika i vlastima ih otkrivamo striktno po zakonu, posle pažljivog razmatranja svakog zahteva. Mi nemamo ’sporedna vrata’ kroz koja vlada može da pristupi našim podacima”, saopštio je „Gugl”.

Dokument na kom se zasnivaju izveštaji „Vašington posta” i „Gardijana” u stvari je jedna „pauer point” prezentacija (kolekcija sa 40 slajdova) na kojima su grafikoni i brojke koje objašnjavaju mehanizam izvlačenja podataka. Dokument je navodno namenjen obuci obaveštajaca koji rade u programu „Prizma”.

U jednom slajdu se konstatuje da se 98 odsto podataka dobija od „Jahua”, „Gugla” i „Microsofta” (koji je vlasnik popularnog „Skajpa”), uz napomenu da „treba da pazimo da ne nanesemo štetu ovim izvorima”. Napominje se i da je „Prizma” jedan od najizdašnijih izvora za dnevne obaveštajne izveštaje predsedniku, kao i da obezbeđuje materijal za svaki sedmi izveštaj koji po drugom kanalu NSA priprema za uzak krug korisnika u Beloj kući.

„Prizma”, kako konstatuje „Vašington post”, spada u kategoriju „operacija iz specijalnih izvora” sa kojima se „tradicionalno sarađuje”, a kojih je od 1970. bilo oko stotinu.

Iako je sa stanovišta američkih zakona sve legalno, ova otkrića imaju nesumnjivo negativnu političku dimenziju, pre svega za predsednika Baraka Obamu, jer pokazuju da je tokom njegovog mandata znatno prošireno ono što je kao predsednički kandidat oštro kritikovao. Ovim povodom se podseća i na njegova obećanja o transparentnosti iz prvog inauguracionog govora. Si-En-En je, kao ciničan komentar na sve to, pokazao jednu fotosintezu njegovog i lika predsednika Buša, sa potpisom „Buš V. Obama”.

„Ova vrsta praćenja može da otkrije mnogo ličnih i intimnih podataka o nekom pojedincu”, konstatuje se u podužem uvodniku „Njujork tajmsa”. „To što se ovakav nadzor olako odobrava – pri čemu američka javnost nema predstavu da vlasti to koriste – fundamentalno menja odnos između pojedinaca i države i poništava ustavne principe.... Mi ne dovodimo u pitanje legalnost Patriotskog zakona i sudskih naloga, ali se oštro protivimo njihovom korišćenju na ovaj način”. Uvodnik konstatuje i da je Obama u ovom pogledu „izgubio svaki kredibilitet”.

Postojanje „Prizme”, ocenjuje „Vašington post”, pokazuje i kako su zakoni i praksa nadgledanja evoluirali od pojedinačnih sumnjivih „meta” ka tehnici sistematskog i masovnog prikupljanja podataka o svima. Ovo je svakako i udarac poslovnoj reputacija američkih internet kompanija, koje često ističu da im je zaštita privatnosti korisnika „prioritet”.

Na drugoj strani, ovo je još veći udarac tajnovitoj NSA (čiju skraćenicu neki prevode i kao „nepostojeća bezbednosna agencija”), inače vojnoj službi, čiji se broj zaposlenih procenjuje na između 35.000 i 50.000. Njena centrala je u Fort Midu, na oko 40 minuta vožnje od Vašingtona, a u toku je izgradnja njenog novog prislušnog centra u pustinji države Juta koji će koštati dve milijarde dolara. Budžet NSA se ne objavljuje, a procenjuje se između osam i 10 milijardi dolara.

Njena pažnja će se sledećih dana svakako usmeriti na to ko je „Gardijanu” (konkretno, Grinu Grenvaldu, bivšem advokatu a danas nezavisnom novinaru i blogeru koji sarađuje sa „Gardijanom”), dostavio dva izuzetno osetljiva dokumenta. To je morao biti neki nezadovoljnik iz uskog kruga onih koji su imali pristup ovim arhivama.

Milan Mišić

objavljeno: 08.06.2013.

Nastavak na Politika...

Politika: Šta bi Obami