Izvor: TvojPortal.com, 13.Feb.2012, 09:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
У Србији 40% људи пије сваки дан
/бизлифе.рс/ У Србији 40 одсто становништва свакодневно "конзумира" алкохол, скоро 90 одсто ученика узраста до 16 година пробало је једно или више алкохолних пића, а приметно је да све више за алкохолом посежу и жене, указују стручњаци.
Они, међутим, упозоравају да константна >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << употреба алкохола може оставити различите социјалне и здравствене проблеме. Најчешћи разлози због којих почиње да се пије су психолошки проблеми услед губитка посла, смрти неке важне особе, брачног друга, промена места или оконолности живљења, објаснио је др Мило Јокановић из Института за ментално здравље. Он је, међутим, казао да је алкохолизам на трећем месту као фактор ризика по здравље људи у нашем друштву по чему не одударамо од званичних података на нивоу свестке популације.
"На жалост алкохолизам показује тендецију раста. Према подацима Светске здравствене организације три до пет одсто светске популације је зависно од алкохола, а тај податак треба помножити три пута да би се добио реалнији број људи који користе алкохол на проблематичан начин", казао је он додајући да епидемиолози сматрају да је четвртина становништва зависна од алкохола или проблематично пије.
Говорећи о проблемима који могу настати, др Јокановић је казао да они који чине насиље представљају само видљиви део те популације која испољава последице алкохолизма, а последице могу бити и "мање видљиве", као, на пример, тешкоће деце из алкохоличарске породице у социјализацији, слабији успех у школи и слично. Последице се могу јавити и касније и остављају проблем по здравље, попут дијабетеса, цирозе јетре, малигних обољења једњака, епилепсије, хипертензије... Према његовим речима, у свету се уводи све већи број програма који имају за циљ да се смањи штетно конзумирање алкохола, а не само да се створи апстиненција.
Када је реч о ситуацији у Србији, 40 одсто становништва свакодневно конзумира алкохол, а 89 одсто ученика узраста до 16 година пробало је једно или више алкохолних пића, навео је др Јокановић. Тако, на пример, 37 одсто младића редовно пије алкохол, 14 одсто девојака, такође пије редовно, а 40 одсто ученика се бар једном напило.
"Ови подаци говоре да постоји доста велика толеранција на алкохол у том узрасту у нашој средини, а у великим градовима млади почињу раније да пију у односу на младе у руралним крајевима", казао је он.
Говорећи о женама, он је навео да оне пију све више између осталог и због већег броја улога које имају у друштву, јер су поред традиционалне бриге о породици преузеле и улоге које су раније припадале искључиво мушкарцима. Према резултатима последњег истраживања здравља становника Србије, спроведеном 2006. године, трећина одраслог становништва Србије (31,6 одсто) је током 30 дана који су претходили истраживању конзумирала алкохол два до три пута. Према резултатима истог истраживања, најсиромашнији становници Србије у значајно већем проценту пију свакодневно и у већим количинама него становништво које спада у категорију најбогатијих.
Истраживање о злоупотреби алкохола и дрога (ЕСПАД) из 2008. године показало је да је девет од десет шеснаестогодишњака бар једном током живота попило алкохолно пиће.
Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", то истраживање показало је да од свих ученика који су током живота пробали да пију алкохол, не пију га сви редовно, али једна четвртина ученика (24,4 одсто) наводи да је до сада 40 или више пута користила алкохол, што се може тумачити као знак редовније употребе. Поређење тих резултата са резултатима истраживања по истој методологији које је спроведено у другим земљама Европе показало је да обрасци пијења алкохола међу младима у Србији не одступају значајније у односу на друге земље.
Резултати овог истраживања показали су и да у поређењу са вршњацима из Београда и централне Србије шеснаестогодишњаци из Војводине чешће пију алкохол. Симптоматично је и то што, иако се често сматра да млади пију само када изађу у град, велики број младих је током последње прилике када је пио, то чинио у кућном окружењу (код куће19,8 одсто или у нечијој кући 12,4 одсто). Када је реч о томе где људи који имају проблем могу затражити помоћ, они се могу обратити домовима здравља, као и специјализованим установама, као што су Дневна болница за болести зависности у Драјзеровој и Институт за ментално здравље - Дневна болница у Пауновој улици у Београду.
Др Јокановић наводи да се последњих десетак година "стабилан број" људи јавља за помоћ, а приметно је да се све више јављају млађи пацијенти у односу на период од пре двадесет година. Раније су се више јављали они које је на лечење мотивисала препорука колектива, радне организације… У дневној болници лечење је организовано тако да је породица обавезно укључена у "третман".
"Терапија започиње успостављањем апстиненције, а затим се у зависности од мотивисаности пацијента и породице одлучујемо на укључивање у програм породичне терапије, што је свеобухватнији и прогностички бољи третман од одржавања апстиненције, јер доводи до промена у околини пацијента на многим нивоима - породични, брачни, родитељски”, казао је др Јокановић.
И др Јасна Дараган из Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој наводи да у тој установи постоји констатан прилив пацијената, али да није забележено ни повећање ни смањење тог броја. Најчешће се јављају људи средње животне доби и знатно је више мускараца него жена. Они се, како је навела, јављају углавном у релативно раној фази када је потенцијал за рехабилитацију већи.
*извор: www.tanjug.rs
