Izvor: BKTV News, 03.Jul.2014, 14:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajinska kriza: Zapad pritiska Putina
Produžetak ukrajinske krize otkriva američku politiku koja nije ništa drugo nego žrtvovanje regionalne stabilnosti da bi se postigli određeni geopolitički ciljevi. Ruski predsednik Vladimir Putin smatra da Zapad, pre svega SAD, pretvara svet u „globalnu kasarnu“ koja diktira pravila igre. Evropska unija podnosi najveći teret, jer će je politički >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << pritisci upereni prema Ruskoj Federaciji dovesti da i sama pretrpi ekonomsku štetu.
Produžetak ukrajinske krize otkriva američku politiku koja nije ništa drugo nego žrtvovanje regionalne stabilnosti da bi se postigli određeni geopolitički ciljevi. Prvi cilj je puna kontrola SAD nad vlašću Ukrajine, a drugi je slabljenje pozicije Ruske Federacije i konstantni pritisak na predsednika Vladimira Putina.
Poseban segment u ostvarenju geopolitičkih ciljeva jeste žestoka medijska propaganda o Putinu kao autoritarnom političaru i državniku sa idejom „Velike Rusije“. Međutim, medijska propaganda neće obeshrabriti zvaničnu Moskvu. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u telefonskom razgovoru je poručio američkom državnom sekretaru Džonu Keriju:
„Odluka ukrajinskog predsednika Porošenka da ne produži primirje podriva ranije postignute dogovore između lidera Rusije, Nemačke, Francuske i Ukrajine i pokreće novu spiralu krvoprolića sa nepredvidivim posledicama po ukrajinsku državu”.
Novoimenovani predsednik Ukrajine Petro Porošenko nedvosmisleno sledi uputstva dobijena od Pentagona i NATO za nastavak vojne akcije sve do poraza proruskih snaga. Drugi razlog je pokušaj da predsednik Porošenko ojača svoju poziciju ne samo kao lidera i moćnog privrednika, već i kao vrhovnog komandanta oružanih snaga Ukrajine sa namerom da izaziva i provocira Vladimira Putina da još više pomaže proruskim snagama što bi bio razlog za nove sankcije koje bi Zapad uveo zvaničnoj Moskvi.
Ruski predsednik Vladimir Putin smatra da Zapad, pre svega SAD, pretvara svet u „globalnu kasarnu“ koja diktira pravila igre. Porošenko igra opasnu igru dalje konfrontacije koja može dovesti do ozbiljnijeg razaranja Ukrajine ne samo na ekonomskom palnu, već i bezbednosnom, uz opcije humanitarne katastrofe. Predsednik Putin kaže:
„Porošenko do sada nije bio direktno odgovoran za naređenja za početak vojnih operacija, ali je sada u potpunosti preuzeo tu odgovornost, ne samo vojno, već i politički“. Sa druge strane, ukrajinski predsednik Porošenko je izrazio spremnost da obnovi primirje na istoku Ukrajine u slučaju „obostranog odustajanja od primene sile, obnavljanja kontrole nad granicom pri nadzoru OEBS-a i oslobođenja svih talaca“.
Američka politika prema EU je disperzna. Evropska unija podnosi najveći teret, jer će je politički pritisci upereni prema Ruskoj Federaciji dovesti da i sama pretrpi ekonomsku štetu. Na taj način jača globalni uticaj SAD, a ujedno slabi EU koja doživljava unutrašnje podele. Vlade država članica EU nisu spremne da uvedu dodatne sankcije Rusiji pošto je istekao privremeni prekid vatre, a u Ukrajini su obnovljeni oružani sukobi.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble izjavio je da Berlin neće oklevati da podrži ekonomske sankcije protiv Rusije, bez obzira na posledice po nemačku privredu ukoliko Moskva nastavi da krši međunarodno pravo u Ukrajini. Slabljenje ekonomskih veza Nemačke i Ruske Federacije i nastavak sukoba u Ukrajini globalno slabi čitavu Evropu i produžava se kriza u EU nakon teških mera recesije.
Tomislav Kresović
