Izvor: Politika, 12.Feb.2015, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj ukrajinskog rata?
Petro Porošenko, Vladimir Putin, Angela Merkel i Fransoa Oland su nakon više od 17 sati razgovora postigli sporazum
U ponoć između subote i nedelje počeće primirje za koje se očekuje da preraste u trajno rešenje krize u Ukrajini, dogovoreno je na maratonskim pregovorima u Minsku. Petro Porošenko, Vladimir Putin, Angela Merkel >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Fransoa Oland su nakon više od 17 sati razgovora postigli sporazum, o kojem nijedna strana, međutim, nema preterane iluzije, već se dogovor posmatra kao prvi korak ka sveobuhvatnom mirovnom procesu.
Iako su se lideri Ukrajine, Rusije, Nemačke i Francuske saglasili kada je reč o nekim pitanjima, ključne nesuglasice i dalje nisu razrešene, a analitičari podsećaju da je jučerašnji dogovor u Minsku nalik onom septembarskom koji je takođe postignut u glavnom gradu Belorusije. „Minsk 1” je ubrzo pogažen i krvoproliće je nastavljeno, što je scenario od čijeg se ponavljanja strahuje i u slučaju novog minskog dogovora.
Osim primirja, dogovoreno je povlačenje teškog naoružanja iz zaraćenih područja, koje bi trebalo da počne 17. februara i bude završeno za dve nedelje. Ruski mediji su izvestili da su usvojena dva dokumenta, od kojih je prvi „Paket mera za primenu sporazuma iz Minska”, potpisan od strane kontakt grupe (ukrajinski i ruski izaslanici i predstavnici OEBS-a).
Dokument sadrži 13 tačaka, a prva glasi: „Hitan i sveobuhvatan prekid vatre u određenim područjima oblasti Donjecka i Luganska i njegovo striktno sprovođenje počev od 12 sati (po kijevskom vremenu) 15. februara 2015”, javio je Sputnjik.
Druga tačka podrazumeva povlačenje teškog naoružanja obe strane na lokacije na podjednakom rastojanju od linije razdvajanja kako bi se stvorila bezbednosna zona od najmanje 50 kilometara širine za artiljerijske sisteme kalibra 100 milimetara i više, zona bezbednosti od 70 kilometara širine za višestruke raketne bacače i zona od 140 kilometara širine za višestruke raketne bacače „tornado-s”, „uragan” i „smerč”.
Ukrajinske snage treba da se povuku sa sadašnje linije angažovanja, a oružane formacije iz oblasti Donjecka i Luganska sa linije koja je označena u memorandumu iz Minska od 19. septembra 2014. „Povlačenje pomenutog teškog naoružanja treba da počne ne kasnije od drugog dana nakon prekida vatre i da se završi u roku od 14 dana”, stoji u dokumentu.
U dokumentu se navodi da će OEBS promovisati proces uz podršku kontakt grupe.
Treća tačka dokumenta sadrži specijalnu odredbu koja se odnosi na „efikasan monitoring i verifikaciju režima prekida vatre” koje će OEBS sprovoditi upotrebom svih neophodnih tehničkih sredstava, uključujući satelite, dronove, radare i druge sisteme.
Sporazum iz Minska u četvrtoj tački poziva na donošenje zakona o specijalnom statusu jugoistočnih oblasti Donjecka i Luganska, a ukrajinski parlament, Vrhovna rada, mora da donese zakon o specijalnom statusu u roku od 30 dana.
Peta tačka poziva na amnestiju osoba koje su učestvovale u borbi u području Donjecka i Luganska, šesta na oslobađanje svih nepravedno utamničenih po principu „svi za sve”, a sedma na obezbeđivanje nesmetanog dopremanja humanitarne pomoći.
U osmoj tački se ističe „puna obnova socijalnih i ekonomskih veza”, uključujući isplatu socijalnih davanja i penzija.
Kijev će, takođe, obnoviti bankarski sistem u istočnim oblastima Donjecka i Luganska i postoji mogućnost „stvaranja međunarodnog mehanizma za transfer novca”.
Deveta tačka se odnosi na uspostavljanje kontrole granica, a prema desetoj, sve strane oružane grupe, vojna oprema i plaćenici treba da napuste Ukrajinu pod kontrolom OEBS-a.
Takođe, poziva se na razoružavanje svih ilegalnih grupa, preneo je Tas.
Jedanaesta tačka odnosi se na „sprovođenje ustavnih reformi u Ukrajini sa novim ustavom, koji treba da stupi na snagu do kraja 2015, a kojim se predviđa decentralizacija kao ključni element”.
U aneksu dokumenta navedeno je pravo na jezik prema samoopredeljenju i pravo lokalnih vlasti da sklapaju sporazume sa centralnim vlastima o ekonomskom, socijalnom i kulturnom razvoju u određenim područjima Donjecke i Luganske oblasti. „Vlada će pružiti podršku za socijalni i ekonomski razvoj određenih područja oblasti Donjeck i Lugansk i pomoći prekograničnu saradnju između njih i Rusije”, navodi se u paketu mera.
Dvanaesta tačka odnosi se na sprovođenje izbora u Donbasu pod pokroviteljstvom kontakt grupe, a trinaesta poziva na intenziviranje njene delatnosti.
Dokument su potpisali predstavnici kontakt grupe – izaslanica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Hajdi Taljavini, bivši predsednik Ukrajine Leonid Kučma i ambasador Rusije u Kijevu Mihail Zurabov i lideri Donjecka i Luganska, Aleksandar Zaharčenko i Igor Plotnicki.
Ključna nerešena pitanja uključuju status grada Debaljceva, koji drži ukrajinska vojska, a opkoljen je pobunjeničkim snagama. Dalji pregovori će se održati i u pogledu lokalnih samouprava u proruskim regionima Donjeck i Lugansk.
Višesatno usaglašavanje naizgled nepomirljivih stavova dovelo je do toga da nijedna strana ne bude u potpunosti zadovoljna, dok, sa druge strane, naglašava uspešnost svoje misije.
Ruski predsednik Vladimir Putin je nakon završetka sastanka za rusku televiziju izjavio: „Ova noć nije za mene bila najbolja, ali jutro je dobro.”
Njegov ukrajinski kolega Petro Porošenko, koji je u jednom trenutku ustvrdio da ruska strana ima „neprihvatljive” zahteve, na kraju sastanka u Minsku je poručio da „uprkos napetosti i pritisku” Ukrajina nije podlegla „ultimatumima”.
Rusija je ponovo negirala optužbe Kijeva i Zapada da pobunjenike snabdeva oružjem i ljudstvom, dok su sami proruski separatisti uzdržano pozdravili sporazum.
Bi-Bi-Si prenosi komentar prvog čoveka samoproglašne Luganske narodne republike Igora Plotnickog: „Nadamo se da će se zahvaljujući našim današnjim naporima Ukrajina promeniti i da će prestati da puca na civile, bolnice i društveno važne institucije.”
Lider separatista iz Donjecka Aleksandar Zaharčenko međutim poručuje da Kijev treba da bude okrivljen ukoliko dogovor o prekidu vatre bude prekršen i upozorava da tamo „neće biti susreta niti novih sporazuma”.
Pregovori koji su počeli u sredu u kasnim popodnevnim časovima nekoliko puta su prekidani izlaskom pojedinih pregovarača, da bi potom bili nastavljeni.
U jednom trenutku je izgledalo da će sve propasti zbog odbijanja predstavnika proruskih pobunjenika, ali je i ta prepreka prevaziđena.
Novinari koji su uživo izveštavali iz Minska su preneli utiske o napetoj atmosferi koja se prenela i na same izveštače, a zabeležen je i verbalni sukob ruskog i ukrajinskog novinara.
U zapadnim medijima je uprkos uzdržanom optimizmu uoči početka sastanka provejavao osećaj da je Putin taj koji diktira pravila i da će Ukrajina, zajedno sa nemačko-francuskim posrednicima, ponovo biti nasamareni. „Njujork tajms” čak sugeriše da je prednost ruskog predsednika u tome što njegove akcije niko ne može da predvidi, dok su, s druge strane, evropski partneri otvoreno kazali da su protiv svakog pokušaja rešavanja ukrajinske krize koje nije diplomatsko.
D. Vukotić
-------------------------------------------------------------------------------------------
Odbrambena smrtonosna pomoć
SAD razmišljaju da pošalju oružje Kijevu i tako utiču na tok sukoba u Ukrajini, ali se o ovoj vrsti pomoći sada eufemistično govori kao o „odbrambenoj smrtonosnoj pomoći”. Nelogičan izraz pokrenuo je raspravu o tome da li uopšte postoji tako nešto kao „odbrambeno oružje” ili „odbrambeno smrtonosno oružje” i šta bi to značilo u ukrajinskom primeru. Tri američka nevladina instituta pozvala su Belu kuću da Ukrajini pomogne slanjem dronova, za koje se zna da nisu nikakav odbrambeni sistem, već moćno oružje. Kolin Klark, urednik vojnog časopisa „Brejking difens”, kazao je za Bi-Bi-Si da je svako oružje odbrambeno ako ga koristite za odbranu. „Pošto je Putin tamo agresor, oružje koje damo onima koji se protiv njega bore po definiciji je odbrambeno”, smatra Klark. Na pitanje da li to znači da je i rusko oružje u rukama pobunjenika takođe odbrambeno, jer se separatisti brane od ukrajinske vojske, Klark kaže da to nije isto. On dodaje da SAD sigurno neće dati Kijevu teško naoružanje poput borbenih aviona ili teške artiljerije niti će mu poslati kopnene trupe u pomoć. Samo tako nešto bi doprinelo napredovanju ukrajinske vojske ili invaziji na neku drugu zemlju, dok antitenkovski projektili, o kojima razmišljaju SAD, ne daju Kijevu mogućnost da nekoga napadne ili da ubije mnogo ljudi, zaključuje Klark.
Zašto je Putin slomio olovku
Za oko izveštačima svetskih medija zapalo je to što je Vladimir Putin tokom pregovora slomio jednu drvenu olovku. Foto-reporteri i kamermani su zabeležili ovaj detalj. Zapadni mediji tumače ovaj Putinov gest kao znak frustracije i nervoze tokom maratonskih noćnih razgovora, dok je, prema drugim tumačenja, ruski predsednik poštovao stari običaj lomljenja olovke u trenutku kada se završi neki posao i time se na njega stavi tačka.
Susret načelnika generalštabova Rusije i Ukrajine
Moskva, Kijev – Načelnici generalštabova ruske i ukrajinske vojske, Valerij Gerasimov i Viktor Muženko, susrešće se danas kako bi razmotrili osiguranje kontrole nad režimom prekida vatre, javile su ruske i ukrajinske agencije.
-------------------------------------------------------------------------------------------
Za spas Ukrajine 40 milijardi dolara
Ukrajina će u naredne četiri godine dobiti dobiti pomoć od 40 milijardi dolara, izjavila je Kristina Lagard, izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Nešto manje od polovine ove sume – 17,5 milijardi dolara, obezbediće MMF, a ostatak novca biće dobijen iz „drugih izvora”.
Nešto pre ovog obećanja šefice MMF-a ukrajinski ministar finansija Igor Umanski izjavio je da Kijev očekuje već u martu prvu tranšu iz ovog novog paketa pomoći MMF-a.
Kao što je poznato, MMF je lane odobrio Ukrajini dvogodišnji kreditni program koji premašuje 17 milijardi dolara. Prošle godine Kijev je od ove sume dobio 4,6 milijardi dolara, dok će ostatak novca Ukrajini biti prosleđen ove godine.
Jedan od najvažnijih finansijera Kijeva, pored MMF-a, jeste Evropska unija. Sredinom novembra EU je na ukrajinski račun uplatila 260 miliona evra, a nešto pre toga još 400 miliona evra. EU je inače odlučila da Ukrajini finansijski pomogne kroz dva paketa mikrofinansijske podrške. Ova pomoć teška je 1,61 milijardu evra.
U Briselu se već razmatra mogućnost da se Ukrajini odobri dodatna finansijska pomoć iz fondova EU. Kijev je u septembru prošle godine već obelodanio želju da od EU dobije još dve milijarde evra. Ovaj novac, procenjuju mediji, uglavnom bi bio potrošen za plaćanje ruskog gasa.
Priče o „rekama” novca koje kreću put Kijeva samo potvrđuju koliko je u pravu bio svetski finansijski žongler Džordž Soros kada je krajem oktobra na jednoj konferenciji u Briselu izjavio da je „finansijska pomoć Ukrajini mnogo važnija od sankcija Rusiji”.
„Sankcije su potrebne, ali imaju loše posledice, izazivaju ekonomsku depresiju i deflaciju u Evropi. Zbog toga je finansijska pomoć Ukrajini neuporedivo važnija od sankcija Rusiji”, izjavio je tada Soros. „Finansijska potpora Ukrajini je najbolji odgovor na izazove i sredstvo da se Rusiji ukaže na to koje principe i vrednosti podržava Evropska unija.”
Soros je oštro kritikovao evropske političare koji „još ne prepoznaju ove izazove”. On je dodao da EU mora da podrži Ukrajinu, koja se okrenula evropskim vrednostima.
„Ukoliko Ukrajina ne uspe u svojim namerama, ukoliko propadne ili njene želje budu na neki način neutralisane, to će imati ozbiljne geopolitičke posledice”, zaključio je Soros.
Da bi takav scenario bio sprečen, Soros traži da Kijev odmah dobije pomoć od 20 milijardi dolara. Osim toga, kaže Soros, SAD i EU treba da obezbede dodatnih 18 milijardi dolara za refinansiranje postojećih ukrajinskih dugova. Ž. R.
Tanjug
objavljeno: 12.02.2015
