Izvor: RTS, 12.Jul.2020, 06:09
Aja Sofija u centru svetske pažnje, kakve posledice će imati Erdoganov potez
Odluka suda u Turskoj kojom se Aja Sofija pretvara u džamiju, odjeknula je širom sveta. Komentarišu je političari i oni koji su zabrinuti za svetsku baštinu. Tako je šef diplomatije Evropske unije izrazio žaljenje i ukazao je da Aja Sofija ima snažnu simboličku, istorijsku i univerzalnu vrednost, dok je predstavnik grčke vlade Stelios Pecas izjavio da će Grčka učiniti sve što je u njenoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << moći da turske vlasti snose posledice zbog odluke.
Istorijska odluka Kemala Ataturka iz 1934. godine, kojom je Aja Sofija pretvorena u muzej, poništena je, a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, najavio je da će Aja Sofiju kao džamiju otvoriti molitvom 24. jula. Odluka je bila očekivana, smatra profesor Darko Tanasković, iako su se mnogi nadali da ona neće biti doneta.
"Smatram to jednim novim korakom u procesu sistematskog sprovođenja neosmanističke doktrine u Erdoganovoj politici. Smatram da je ona došla u trenutku kada s jedne strane predsedniku Erdoganu, čiji je položaj u zemlji poljuljan posle poslednjih izbora, potreban tako jak gest prema svojim glasačima, pre svega islamislitički orijentisanim. A s druge strane, na spoljnopolitičkom planu otpali su oni razlozi koji su ga navodili da do sada taktizira", rekao je orijentalista Darko Tanasković, nekadašnji ambasador Srbije pri Unesku.
Turski nobelovac Orhan Pamuk razočaran je odlukom o promeni statusa Aja Sofije, jer je ona znak modernog turskog sekularizma. Ruska pravoslavna crkva navodi da bi odluka mogla da dovede do još većih podela, a grčko ministarstvo kulture da je "otvorena provokacija" civilizovanom svetu.
"S jedne strane, nama kao hrišćanima naravno ovaj trenutak ni malo nije lak, a sa druge strane u Unesku postoji nešto što bismo mogli nazvati sivim zonama. Moramo to znati. Aja Sofija nije upisana kao posebno dobro na svetskoj baštini, kao serijski upis više dobara istorijski spomenici Istanbula i ono što je značajno u konvenciji o svetskoj baštini, nije specifikovana namena ni jednog objekta. To je dalo mogućnost za ovo što se dogodilo. Unesko je izašao sa svojom izjavom i ona kaže da Unesko preporučuje da se pre definitivne odluke obave konsultacije sa lokalnim zajednicama", poručuje prof. Goran MIlašinović, predsednik Nacionalnog komiteta za saradnju sa Uneskom.
Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu nedavno je objašnjavao kako sa stanovišta konvencije o zaštiti svetskog nasleđa nema ničega spornog u promeni namene objekta koji je zaštićen, a da se ne sme fizički intervenisati bez saglasnosti stručnog tela Uneska. Upravo ovakvo pojednostavljeno objašnjenje, smatra profesor Tanasković, upućuje na oprez.
"Ako bi se vodili logikom da je moguće menjati namenu i status nekog dobra u zavisnosti od političkih odluka one države na čijoj teritoriji se dobro nalazi, onda bi svakako spomenici na Kosovu i Metohiji bili ugroženi, pa je stoga veoma važno da Kosovo ne postane članica Uneska jer bi posle sve bilo mnogo komplikovanije sa stanovišta ove logike o kojoj razgovaramo", rekao je profesor. Tanasković.
Velelepna građevina u Istanbulu, Hram svete Sofije, punih devet vekova je bila centralna vizantijska crkva. Padom Konstantinopolja 1453. godine, pretvorena je u džamiju, dobija četiri minareta, a zidne slike i mozaici su prebojeni i prekriveni stihovima iz Kurana. Od 1934. gdine Aja Sofija je muzej i spomenik kulture pod zaštitom Uneska.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
