Izvor: Politika, 25.Jan.2011, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sveti Sava – praznik obrazovanja
Ta proslava sa Bošnjacima nema ništa zajedničko, kaže Samir Tandir. – U državi i školama Savindan se ne slavi kao verska manifestacija i slava, već kao dan duhovnosti i prosvete, kaže istoričar Čedomir Antić
Islamska zajednica u Srbiji, na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić, pozvala je vernike islamske veroispovesti da podrže svoju decu u „bojkotu aktivnog i pasivnog učešća” u proslavljanja dana Svetog Save, koji se 27. januara organizuje u svim školama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Srbiji. Stav je ove verske zajednice da je reč o „projektu asimilacije naše dece i pokrštavanju muslimana”, da sa Svetim Savom bošnjačka nacionalna manjina nema ništa zajedničko, da je reč „o osobi koja u veri i tradiciji Bošnjaka i muslimana ne predstavlja nikakvu vrednost”.
Samir Tandir, portparol Islamske zajednice u Srbiji, kaže da se oni protive tome što se proslava dana Svetog Save nameće institucijama sistema i da je to protivno Ustavu koji definiše Srbiju kao sekularnu državu.
– Svaki narod ima pravo da proslavlja nekog od svojih znamenitih ličnosti, ali neprihvatljivo je da se vrednosti jedne konfesije nameću pripadnicima druge veroispovesti, da bošnjačka deca pevaju himnu Svetom Savi u kojoj se veliča jedan narod, jedna religija. Škole obavezuju decu da tog dana budu prisutna u školi, da prisustvuju crkvenim obredima, sečenju kolača, iako nisu pravoslavci. Mi smo pozvali da tog dana, prvenstveno muslimanska deca, ne učestvuju u tim programima ni na koji način, jer to nema nikakve veze sa njihovom tradicijom i religijom – navodi Tandir.
S druge strane, Tamaš Korhec, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, navodi da ovaj školski praznik vidi kao sekularni, kao podsećanje na ličnost nezaobilaznu u prosvećivanju naroda i ne vidi da bi u tom pogledu bilo šta bilo kome predstavljalo uvredu.
– Ako se ostaje na ulozi Svetog Save kao prosvetitelja, to nikome ne bi trebalo da smeta, ali ako bi se kroz proslavu tog praznika nametala religija, onda bi to bilo pogrešno, ali ja nisam čuo za takve slučajeve u školama u Vojvodini koje pohađaju đaci mađarske nacionalnosti – ističe Korhec.
Pristup koji on smatra poželjnim simbolično je nazvao „i... i” – i proslava Svetog Save i obeležavanje i učenje o velikanima prosvete, istorije, kulture koji su značajni za Mađare i Vojvodinu.
– Naravno da Sveti Sava nema isti značaj za pripadnike srpskog i mađarskog naroda, ali važno ono što je učinio za obrazovanje u Srbiji u kojoj svi živimo – navodi Korhec.
Pravo je države da odluči o tome koga će na nivou republike proglasiti zaštitnikom školstva, a niko ne spori da pojedina nacionalna zajednica, uz pomoć svojih nacionalnih veća i u krugu svojih ovlašćenja, ima svog zaštitnika, vezanog za njihovu nacionalnu manjinu, kulturu, jezik, smatra Andrija Kopilović, prorektor Teološko-katehetskog instituta Subotičke biskupije.
– Ne vidim da se to međusobno isključuje. Državni nivo, na kojem je Sveti Sava proglašen za školsku slavu, ne ugrožava manjine, jer one za svoj jezik, kulturu, imaju svog zaštitnika. Radi se, dakle, o opštem i posebnom nivou. Treba naglasiti i da ista ta država, koja je proglasila Svetog Savu za školsku slavu, osigurava manjinama pravo da slave svoje praznike i svoje zaštitnike. Država koja osigurava proslavu jednog, garantuje, dakle, i proslavu drugog praznika – ističe Kopilović.
Sveti Sava se u državi i školama ne slavi kao verska manifestacija i slava, već kao dan duhovnosti i prosvete, kaže istoričar Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba.
– Proslava Svetog Save predstavlja spomen na jedno veliko nasleđe koje nije isključivo vezano za Srbiju i srpski narod, niti za pravoslavlje. Nacija Bošnjaci, koja postoji od pre nekoliko decenija, baštini svoje tradicije i na srednjovekovnoj bosanskoj državi. Ta država je dostigla svoj najveći uspon u vreme kada se Tvrtko Prvi krunisao za kralja. On se krunisao krunom Nemanjića, najverovatnije u Mileševi, pokraj groba Svetog Save. Veliki katolički pesnik i franjevac Andrija Kačić Miošić iz okoline Makarske napisao je da je Sveti Sava „svih slovenskih naroda slava”. U Bugarskoj i dan-danas u Trnovu postoji kult Svetog Save – kaže Antić.
On navodi da je dan Svetog Save svrstan među praznike Zakonom o praznicima iz 2001. godine, za koji su, kako ističe, glasali gotovo svi poslanici Skupštine Srbije.
– Zakon o praznicima je predvideo da to bude praznik koji se odnosi na duhovno i prosvetno nasleđe koje je blisko svim građanima Srbije. Konačno, ako neko želi da ima posebna prava nacionalne manjine, on mora da prihvati i izvesna prava nacionalne većine. Prema tome, ako neko traži da država posebno zaštiti njegova prava, onda mora da prihvati i neke opšte tekovine države. Ja mislim da srpski narod koji je konstitutivni narod u federaciji Bosne i Hercegovine vrlo dobro shvata i prihvata tradicije većine i niko ih ne negira – zaključuje Antić.
Povodom stavova Islamske zajednice u Srbiji i polemike oko toga krši li proslava Svetog Save manjinska prava oglasio se juče saopštenjem i zaštitnik građana, Saša Janković. „Svoj školskoj deci, na dan Svetog Save, mesto je na svečanim akademijama u svojim školama, jer je to dan i način za podsećanje svih, bez obzira na etničku ili versku pripadnost, na značaj obrazovanja i ličnog pregalaštva, a nije mesto i vreme za ispoljavanje verske pripadnosti. Ono, međutim, čemu prisustvo svakako ne može biti obavezno, jesu verski obredi”, naveo je republički ombudsman u svom saopštenju.
Jelena Čalija
objavljeno: 25.01.2011.
