Izvor: Večernje novosti, 22.Nov.2015, 14:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapad moli Putina za pomoć u borbi protiv džihadista
NAPADI terorista u istom mesecu na dve članice Saveta bezbednosti UN, Rusiju i Francusku, takoreći preko noći su složili nove "kockice" odnosa među velikim silama. Stradanje civila u ruskom putničkom avionu i na ulicama Pariza, praćeno pretnjom terorista drugim svetskim metropolama da bi ih mogla zadesiti ista sudbina, svrstala je, prvi put posle Drugog svetskog rata, na istu stranu Pariz, Vašington i Moskvu. Koalicija >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << još nije formirana, ali su temelji postavljeni. Posle otvorenog poziva francuskog predsednika Fransoa Olanda za stvaranje saveza protiv Islamske države (ID), Pariz je u petak podneo Savetu bezbednosti UN nacrt rezolucije sa pozivom zemljama članicama da "udvostruče i koordiniraju napore na sprečavanju i suzbijanju terorističkih napada koje priprema prvenstveno ID" i grupe povezane sa Al kaidom. Oland i generalni sekretar UN Ban Ki Mun založili su se za hitno usvajanje antiterorističke rezolucije. Koliko Francuska polaže nade u koaliciju, svedoče i predstojeće Olandove posete Vašingtonu i Moskvi. Tema je samo jedna - povezivanje u koaliciju koja će proterati ID iz Sirije i Iraka. Olandova inicijativa ne ide, istina, glatko, bez rezervi i protivljenja. Unutar evropske familije podele su snažne kada se radi o vojnom angažovanju EU. Italija se protivi, Britanija je uzdržana, dok nemačka štampa piše da Angela Merkel ne želi da postane ratna kancelarka. Neki analitičari, opet, izražavaju skepticizam u vezi sa Rusijom. Iz Rusije, kažu, još ne stižu signali odricanja od sirijskog predsednika Bašara al Asada, dok SAD, uz sve pohvale Moskvi, insistiraju i dalje na njegovom odlasku.SUDBINA ASADA Velike sile su već saglasne u opredeljenju da ubrzaju diplomatske napore u Siriji, uz pojačane vojne akcije protiv Islamske države. - Od postizanja velike tranzicije u Siriji dele nas nedelje - objavio je Keri, posle dogovora u Beču, gde je 19 zemalja, uključujući ljute protivnike, Iran i Saudijsku Arabiju, odredilo 1. januar kao rok za početak pregovora sirijskog predsednika Bašara al Asada i pobunjenika s ciljem postizanja primirja do 14. maja 2016. godine. Sudbina Asada još je neizvesna. SAD, Britanija i druge zapadne zemlje odobravaju da Asad može da ostane tokom tranzicionog perioda, ali onda mora da ode. Rusija insistira da o njegovoj sudbini odluči sirijski narod, dok Iran traži da Asad učestvuje u narednim izborima. Dešavanja na terenu, međutim, nagoveštavaju drugačiji tok. Francuski šef države se ne poziva na član pet sporazuma Severnoatlantskog saveza, koji predviđa zajednički odgovor u slučaju napada na zemlju-članicu, kao što je uradio Vašington posle napada terorista 11. septembra kako bi vojno intervenisao u Avganistanu. A glavna poruka NATO više nije da mora da se suprotstavi snaženju ruske vojne sile, već da Moskva može da odigra konstruktivnu ulogu u multilateralnom rešenju sirijske krize. - Pozdravljam to što je Rusija sela za pregovarački sto sa mnogim drugim zemljama kako bi pronašla političko rešenje - rekao je generalni sekretar NATO Jans Stoltenberg. Ni odnosi bivših hladnoratovskih neprijatelja nisu više tako zategnuti. Predsednik Rusije Vladimir Putin je u utorak naložio svojim snagama da naprave zajednički operativni plan sa komandom francuskog nosača aviona "Šarl de Gol" koji se približava sirijskoj obali. A Oland se sa ruskim predsednikom sastaje u Moskvi, posle konsultacija sa Obamom u Vašingtonu. Znaci popuštanja i iz Brisela, odakle je šef Evropske komisije Žan- -Klod Junker poslao pismo Putinu u kojem je nagovestio da bi moglo doći do tešnjih trgovinskih veza između EU i Evroazijske ekonomske unije, predvođene Rusijom, imajući u vidu napredak u primeni primirja u Ukrajini. Još sredinom jula, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je nagovestio da Sporazum o iranskom nuklearnom programu između Teherana i velikih sila omogućava da se uklone "prepreke" za formiranje "velike koalicije" protiv Islamske države. Pre koji dan je njegov američki kolega Džon Keri saopštio da je rešavanje krize u Siriji "pitanje nedelja" i pozdravio saradnju sa Rusijom. Prošle nedelje ruske i američke snage prvi put su razmenile vojne informacije tokom vazdušnih udara protiv ID u Siriji. Istovremeno, Francuska i Rusija su pokrenule seriju kaznenih napada u Siriji, koja je uključivala prvu upotrebu ruskih bombardera dugog dometa. Rusi iz Kaspijskog mora udaraju teroriste ŠTRAHE: OKONČATI SANKCIJE RUSIJI Lider Slobodarske stranke Austrije (FPO) Hajnc-Kristijan Štrahe zatražio je u subotu hitno ukidanje sankcija EU protiv Rusije, kao i tešnju saradnju sa Moskvom u borbi protiv terorizma. On je u saopštenju ukazao da je već na početku sankcija protiv Rusije, marta prošle godine, upozoravao na ekonomske i političke posledice. "Sada kada Rusija zajedno sa Francuskom vodi borbu protiv terorizma, apsurdno je imati sankcije", smatra Štrahe. On je podsetio da su državama EU potrebni pre svega nafta i gas, dok su Rusima neophodne zapadne mašine i kola.
Nastavak na Večernje novosti...
