Izvor: Politika, 06.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uhapšeni Pinočeova udovica i deca
Sinovima i kćerima i udovici diktatora sudi se zbog prikrivanja miliona dolara državnih para koje su ilegalno prenete u inostranstvo
Petoro odrasle dece čileanskog diktatora Avgusta Pinočea, koji je umro prošle godine, uhapšeni su juče u Santjagu i odvedeni u ženske i muške zatvore u okolini glavnog grada, zbog učestvovanja u prikrivanju miliona dolara koje je pokojni diktator stavljao na račune u vašingtonsku banku Rigs i druge banke po svetu. Pinoče je umro u decembru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prošle godine, a da nije dočekao suđenje ni za ubijanja i mučenja hiljade svojih sunarodnika osumnjičenih za neistomišljeništvo ni za potkradanje državne kase.
Međunarodnom istragom o poreklu i tragu novca utvrđeno je da su Pinočeovi, što na svoje, što na tuđa imena u bankama po svetu, a najviše u Americi, ostavili za rezervu 27 miliona dolara, što nikako nije moglo biti zarađeno od skromne generalske plate. Uz članove porodičnog klana Pinoče, kako u Čileu zovu diktatorovu familiju, u zatvoru se od preksinoć nalazi još 17 lica iz njihovog najbližeg okruženja. Veruje se da su svi oni učestvovali i podržavali ilegalne finansijske transakcije kojima je oštećena država. Među uhapšenima je Pinočeova lična sekretarica, njegov bivši branilac i nekoliko generala iz njegovog kruga.
"Postoji osnovana sumnja da su svi oni učestvovali u ovom zločinu", rekao je kratko sudija Karlos Serda koji vodi "slučaj Rigs", kako se u domaćoj javnosti naziva pronevera novca i odliv državnog blaga u strane banke među kojima je ona u Vašingtonu bila najpoznatija.
Predsednica Čilea Mišel Bašele, čiji je otac general podlegao mučenjima u Pinočeovim logorima, u koje je zapao zato što je bio lojalan demokratski izabranom predsedniku Salvadoru Aljendeu, prokomentarisala je kratko ovaj događaj, rekavši da "U Čileu niko i ništa ne može biti iznad zakona". "Pravda na kraju ipak stiže do kraja", dodao je portparol predsedničke palate "Moneda" Rikardo Lagos Veber.
Prilikom odlaska sa kormila države (1990), na koje je došao krvavim pučem (11. septembra 1973), Pinoče, koji je o sebi voleo da gaji imidž skromnog i odlučnog vojnika, spasioca zemlje od komunističkog haosa i tiranije, rekao je da "odlazi sa onim sa čim je i došao". Ispostavilo se, međutim, da u svom patriotskom žaru, kada "ni list na grani nije smeo da šušne bez njegovog znanja", nije zaboravio da deo novca iz državnih kasa prebaci sebi na račun u inostranstvo. Augusto, Lusija, Marko Antonio, Žaklina i Veronika Pinoče, sinovi i kćerke pokojnog de fakto šefa države, stigli su pojedinačno u policijsku stanicu da bi odmah potom bili prebačeni u muški i ženski zatvor. Pinočeova udovica Lusija Pinoče Iriart (84), koja sebe voli da zove Prvom damom Čilea, u tom trenutku nalazila se zbog visokog pritiska u Vojnoj bolnici, gde joj je i uručen nalog za hapšenje. Pretpostavlja se da će joj biti izrečen "kućni pritvor" i da će joj biti dozvoljeno da ostane u istoj bolnici u kojoj je umro njen suprug. Čileanska žandarmerija još razmatra o mestu gde će "lišena slobode" boraviti Pinočeova udovica. Svi Pinočeovi naslednici su lišeni slobode da bi bili dostupni sudu u svakom trenutku.
Biće to najzad kraj političkih ambicija klana Pinoče, kako se procenjuje u latinoameričkoj štampi, koja ovom događaju pridaje ogromnu važnost. Lusija Pinoče, šezdesettrogodišnja kćerka pokojnog generala, kandidovala se prošle godine kao predstavnik najbogatijeg kraja u Santjagu Las Kondes, u kome živi ekstremna desnica. Upotrebila je jezik svoga oca, govoreći medijima da želi "da se bori protiv delinkvencije koja se meša sa politikom levih ekstremista". Podržali bi je najokoreliji pobornici čvrste ruke koji su ostali verni Pinočeu i njegovim metodama.
Pinočeova udovica je zajedno sa kćerkom predvodila komemoraciju poginulim oficirima, povodom godišnjice puča, i skupljala pomoć za familije onih kojima se sudi za kršenje ljudskih prava i ubistva tokom 17 godina diktature.
No, desne snage u Čileu počele su da napuštaju Pinočeovu struju, tokom 2005. kada je na videlo izašla afera sa njegovim tajnim računima. Oni koji su opravdavali njegove zločine počinjene radi "uspostavljanja reda i mira u zemlji" nisu se pomirili sa činjenicom da je veliki patriota iznosio milione iz zemlje i stavljao ih na svoj račun.
Odluka sudije Karlosa Serde vidi se i kao početak procesa u kome Čile treba da raskrsti sa "kulturom pinočetizma" koja je utkana u pojedine delove civilnog društva, kako procenjuju brojne institucije za zaštitu ljudskih prava. Smatra se da civili koji su zdušno podržavali i učestvovali u diktaturi nisu do sada bili prozivani.
Bez njihovog saučesništva ni diktatura ne bi tako dugo trajala, niti bi puč bio uspešan, smatra Manuel Gareton, jedan od čileanskih advokata u organizaciji za zaštitu ljudskih prava. On tvrdi da je najtvrđe jezgro Pinočeovog režima, grupa od 700 policajaca i vojnika koji su učestvovali u mučenjima i ubijanjima nelegalno zatvorenih Čileanaca, saterano uza zid. Oni više nemaju manevarskog prostora, procenjuje Gareton, i po opštem mišljenju u zemlji oni su zločinci. Ali na hiljade civila u vrhu vlasti su ekonomskim programima i političkim izjavama podržavali masovne zločine, iako sami nikada nisu direktno okrvavili ruke. Ti civilni saučesnici su i dalje u Kongresu i na političkoj sceni Čilea.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 06.10.2007.]
.jpg)
