Izvor: Politika, 12.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trenutak jedinstva
Sećanje na tragediju i vreme koga više nema – kad je izgledalo kao da i Amerikanci i ceo svet imaju isti cilj
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 11. septembra – Amerikanci su danas obeležili dan u kome su pre tačno pet godina doživeli najveću tragediju i najveći stepen nacionalnog i internacionalnog jedinstva. Odali su poštu za oko 3.000 žrtava terorističkih napada otetim putničkim avionima, izrazili zadovoljstvo što ih u međuvremenu nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zadesio nijedan takav novi udar, ali i sa žaljenjem konstatovali da ondašnjeg jedinstva ni među njima ni u njihovim odnosima sa svetom – više nema.
Za trenutak je još jednom obnovljen duh izgubljene homogenosti. Cela nacija je praktično jutros stala sećajući se šoka proživljenog 11. septembra 2001. kada su dva vazduhoplova srušila njujorški Svetski trgovinski centar, a po jedan udario u zgradu Pentagona i u polje Pensilvanije. Vašingtonu su opet pristigli telegrami solidarnosti iz drugih prestonica...
Istumbani odnosi
Ali, ističu istraživači, događaji posle terorističkog udara istumbali su odnose unutar SAD i njihovih veza sa svetom da je teško zamisliti obnovu i znatno manjih doza unutrašnjeg i spoljnog zajedništva. Vojni napad na Irak i druge jednostranosti politike Vašingtona duboko su podelili ovdašnje građane i izazvale široko međunarodno osporavanje.
Diferencijacija je trajnija od homogenizacije. Anketom ovdašnjeg centra Pju ustanovljeno je da – uprkos višegodišnjem "globalnom ratu protiv terorizma" – 62 odsto Amerikanca procenjuje da su terorističke snage sada iste kao ranije ili još veće, a 65 odsto veruje da je opao i međunarodni prestiž SAD, što su potvrdila i istraživanja u drugim zemljama.
U međuvremenu se i ovde, pa i u svetu, 11. septembar sve češće uzima kao istorijska odrednica koja savremenost deli na
događaje pre i posle tog datuma od pre pola decenije, kao i šta je otad učinjeno, a šta propušteno, pa i da li je otad zaista u toku nova vrsta dugog globalnog konflikta. Šef Bele kuće Džordž Buš tome daje i retorički doprinos. Kaže da rat protiv terorizma predstavlja "odlučujuću ideološku bitku 21. veka", pa je poredi sa iskušenjima hladnog i Drugog svetskog rata, nazivajući sadašnje protivnike "sledbenicima nacizma, komunizma i ostalih totalitarizama" koji se bore protiv njegovog koncepta "širenja demokratije i sloboda".
Buš i njegovi saradnici takođe nastavljaju da pravdaju rat u Iraku, iako priznaju da je povod bio neopravdan, tvrdeći da su tim pohodom "i Amerika i ceo svet postali bezbedniji". Ovde, zaista, pet godina nije bilo novih terorističkih udara, ali su učestali širom sveta, tako da u njima gine svake godine oko 2.300 ljudi, u proseku.
Istovremeno, podrška vlastima je ovde smanjena na ispod 40 odsto, a neke ankete pokazuju da više od trećine građana čak sluti da su njihovi visoki državni organi imali izvesnog udela u udarima 11. septembra 2001. – svojim činjenjem ili nečinjenjem. Takve sumnje praćene su evidentiranjem nedovršenih ključnih poslova administracije: 1. situacija se pogoršava na oba glavna fronta, u Iraku i Avganistanu, 2. nije uhvaćen Osama bin Laden iako je za njim organizovana "najveća potera u istoriji", 3. novo Ministarstvo domovinske bezbednosti još nije kompletirano za antiterorističke izazove, 4. tragedija koju je prošle godine počinio uragan "Katrina", pokazala je da se ne vodi dovoljno računa o egzistencijalnoj sigurnosti 5. povećani izdaci za rat smanjili su socijalna davanja, dok se socijalne razlike drastično produbljuju...
"Nova normalnost"
Ujedno, SAD su ove godine izdvojile 1,4 milijarde dolara za popravljanje međunarodnog imidža, što je duplo više nego pre pet godina, ali očekivanih rezultata nema. Na pitanje – kako gledaju na tekuće američko angažovanje protiv terorizma – negativnu ocenu je dalo 82 odsto Egipćana, 74 odsto Jordanaca, 77 odsto Turaka, 76 odsto Španaca, 57 procenata Francuza...
Potpredsednik Dik Čejni je juče sve kritičare vladajućeg kursa prema Iraku upozorio da "ohrabruju neprijatelje". Lider opozicije, Hauard Din, ponavlja da je "rat u Iraku bitno naudio američkim antiterorističkim naporima".
Šta o svemu tome misle građani, proveriće se još jednom – na novembarskim izborima za parlament i lokalne organe vlasti. Vlast opet primenjuje recept "patriotske homogenizacije", ali analitičari primećuju da bi ovoga puta taj metod mogao da omane. Nastupio je, kako to ovde kažu, period "nove normalnosti" u kome građani više veruju svojim raznovrsnim iskustvima i osećanjima nego bodrenjima odozgo da opet "zbiju redove pod nacionalnim barjakom"...
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 12.09.2006.]
