Izvor: Politika, 03.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stare nade
Posle Francuske, i Nemačka počela da otkriva radne sposobnosti ljudi sa 55 godina i više
"Kako je mučan kraj jednog starca: svakim danom je sve slabiji, vid mu opada, uši mu postaju nagluve, snaga ga izdaje, srce mu nema više odmora, usta mu postaju ćutljiva i ništa ne zbore. Smanjuju se njegove umne sposobnosti i teško mu je da se danas seti onoga što je juče bilo. Sve ga kosti bole. Poslove kojima se nekada predavao sa zadovoljstvom, izvršava ih još samo sa mukom...
Starost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je najveće zlo koje može zadesiti čoveka..."
Ovo je, bar koliko je nama poznato, prvi poznati pisani napis o starosti. Tekst koji datira iz 2500. godine p.n.e. napisao je Ptahotep, egipatski filozof koji, dabome, nije mogao ni da nasluti koliko će se svet promeniti samo koju hiljadu godina kasnije. Ovo kažemo zato što je, recimo, 4506. godina nakon Ptahotepa, dakle negde sredinom prošle nedelje, izvesni Mintefering (Franc), nemački ministar rada, objavio svoj napis o starosti u čijoj su srži, pak, bile ideje koje bi trebalo da pomognu da se stariji ljudi što duže osećaju mladim. Zapravo da rade dok ne iznemognu, ali i da iznemognu – što je kasnije moguće!
Inicijativa 50
Naše učestalo pisanje o ovoj problematici, na ovom mestu, nametnule su, tako, realne okolnosti. Pre otprilike dva meseca je, naime, s planom nalik na nemački izašao i Žan Luj Baro, francuski ministar, koji je naumio da procenat radno aktivnih Francuza starijih od 55 godina sa sadašnjih 40 već krajem ove decenije podigne na 50 odsto. Sada su, pak, i Nemci smislili svoju "Inicijativu 50". Tamošnji ministri, kojima je postala nepodnošljiva pomisao na to da je trenutno samo 45 odsto Nemaca starijih od 55 leta u stalnom radnom odnosu, primeni pomenute inicijative nadaju već – s proleća naredne godine. Po nemačkom planu bi, baš kao i po francuskom, broj zaposlenih bodrih pedesetpetogodišnjaka (i starijih), krajem decenije morao da dostigne makar 50 procenata, a da bi se taj naum realizova valjalo bi činiti štošta s ciljem da se nedovoljno ostareli (ne)radnici opet privole na posao. U planovima nadležnog ministarstva, stoga, zapaženo mesto zauzima podsticanje poslodavaca da zapošljavaju umišljene penzionere na ograničen rok (pet godina), državno finansiranje dodatnog obrazovanja tih ljudi, radi njihove prekvalifikacije za nove poslove i radne zadatke, i tome slično.
Nemački zvaničnici se, međutim, ovih dana nisu libili ni da iskreno objasne pravu suštinu "inicijative" u čijoj osnovi, očito, i nije ništa drugo do naum da se vreme odlaska u penziju "progresivno" – produži. Evo i kako: od 2012. do 2023. bi se limit za penzionisanje svake godine pomerao za mesec dana. Nakon toga pomerao bi se, svake godine, za po dva meseca, tako da bi se 2029. u penziju umesto sa 65 odlazilo sa – 67 godina.
Zeleni papir
Ali, što su baš sad svi zapeli da Francuze, Nemce, a i ostale teraju da rade do smrti, mogao je neko nakon svega ovoga da upita.
Odgovor je, svakako, lako mogao da nađe u mnogim analizama u kojima je opisana velika nevolja koja čeka prevashodno razvijeniji svet, a koja se zove nedovoljno dece kadre da kada poodrastu preuzmu zadatak da ostarele izdržavaju svojim radom (pogotovo što se zna da će, zbog sve dužeg ljudskog života, i to izdržavanje ubuduće morati sve duže da traje), pa i u jednoj evropskoj analizi, nazvanoj "Zeleni papir". Ova studija je, uostalom, i predstavljala temelj svih potonjih – francuskih, nemačkih i ostalih – pojedinačnih nastojanja evropskih vlada da već sada spreče detonaciju takozvane penzionerske bombe, koja će za nekoliko decenija biti kadra da njihove ekonomije stvarno raznese u paramparčad. Studija je poveća, pa stoga, samo nekoliko podataka.
U svim zemljama članicama EU, sa izuzetkom Kipra i Malte, već sada se registruje pad broja stanovnika, dok je stopa priraštaja svugde uveliko ispod 2,1 odsto, dakle ispod nivoa – proste reprodukcije. Analitičari stoga predviđaju da će, uprkos imigrantima, broj Evropljana svuda (izuzev u Britaniji i Francuskoj), pa i u našem našem neposrednom okruženju početi da se smanjuje, recimo, Bugara će 2030. biti za 21 odsto manje, Rumuna za 11, a Hrvata za 19 procenata...
Pri svemu tome će se, dabome, osetno izmeniti i struktura stanovništva. Tako će se do 2030. broj mladih ljudi između 25 i 39 godina smanjiti za 16 procenata, dok će se broj ljudi starih od 65 do 79 godina povećati i to za čak – 37,4 procenta! U pogledu radno sposobne populacije, stvar će, po svoj prilici, izgledati još gore, budući da će se broj ljudi u punom radnom elanu (od 15 do 64 godine) do 2030. smanjiti za čak 20,8 miliona (!) što bi, najposle, moglo da dovede dotle da se i sadašnji, relativno skromni evropski privredni rast – prepolovi.
Sve to je i još mnogo šta drugo evropske vlade navelo na ozbiljna preispitivanja radnog i penzionog zakonodavstva. Moraće, dakle, da se radi sve više i sve duže, da bi se onda u penziju odlazilo – sve kasnije i kasnije. Za razliku od nekadašnjih vremena kada se mnogo polagalo na stvaranje timova takozvanih mladih nada, danas se, izgleda, veća pažnja usmerava na stvaranje ekipa koje su koliko do juče maštale samo o mirnim danima u penziji.
A mladi? Njima, očito, ne preostaje ništa drugo do da smotaju koji džoint. Ako se uopšte domognu para da ga pribave.
Rodoljub Gerić
[objavljeno: 03.12.2006.]
