Izvor: Politika, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skup u Vašingtonu o staljinizmu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 1. decembra – Beograd je igrao značajnu ulogu u suprotstavljanju jednom od nekadašnjih i najsurovijih oblika totalitarizma – staljinizmu. Na takvu njegovu istorijsku karakteristiku ukazali su učesnici dvodnevne međunarodne konferencije u Vašingtonu, koja je završena sinoć.
Potvrđeno je, naime, da je bivša Jugoslavija, pre gotovo šest decenija, prva u komunističkom pokretu pružila otpor staljinizmu, osporivši tada u njemu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << forsiranu dogmu o "svemoći" sovjetskog diktatora. Preispitivanje tog dela već prilično zaboravljene prošlosti sada su pokrenuli ovdašnji Rumunski kulturni institut, domaćin skupa Centar "Vudro Vilson", Univerzitet Džordžtaun i Univerzitet u Merilendu.
Uvidom istoričara u nekad tajne arhive, ukazano je i da je Josif Visarionovič Staljin (1879–1953), posle poznatog Titovog raskida s njim 1948. godine, "ozbiljno planirao invaziju na Jugoslaviju". Ali, i da je od nje odustao "jer u to vreme SSSR nije imao trupe u Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj, čije lokalne vojske nisu bile dorasle ondašnjoj jugoslovenskoj armiji".
Doprinos radu konferencije, posvećene ponajviše proživljenim patnjama u vreme strahovlade, dao je i predsednik beogradskog Srpsko-američkog centra profesor Svetozar Stojanović. Izlaganjem pod naslovom "Raznovrsnost staljinizma u svetlosti jugoslovenskog slučaja", on je izneo i teorijska objašnjenja i prikaz specifičnosti fenomena tog perioda. Ocenio je, uz ostalo, da je u sukobu s Jugoslavijom, Staljina "pojela neka vrsta arogantne samopouzdanosti" jer je pogrešno računao da je za obaranje jugoslovenskog rukovodstva dovoljno "samo da on mrdne prstom".
Podsetio je i na to da je bivša Jugoslavija iskusila staljinizam manje nego druge zemlje u kojima su na vlasti bile komunističke partije, predloživši da se sledeći skup o ondašnjim iskušenjima usredsredi na proces destaljinizacije.
Nova istraživanja o totalitarističkoj prošlosti su, ujedno, podsetila posmatrače da i bitno izmenjeni svet, s većinom demokratskih sistema, još proživljava razne forme političkih zastranjivanja, kao što su kršenja ljudskih prava i građanskih sloboda, nametanje sopstvenog modela...
[objavljeno: ]
