Izvor: Vostok.rs, 16.Dec.2012, 10:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedov: lepote Samoe i kurs ka Filipinima
16.12.2012. -
Jedrenjak Sedov je bio u Nezavisnoj državi Samoa i sada se kreće ka glavnom gradu Filipina – Manili. U datom trenutku prešao je 180. meridijan: zvaničnu granicu između Zapadne i Istočne polulopte.
Formalno privremeni skok iz jedne polulopte u drugu Sedov je izvršio još ranije, na prilazu prestonici Samoe, Apiji. Radi se o tome što su 2011. godine u ovoj tihookenskoj državi rešili da žive po vremenu Istočne polulopte – radi razvoja trgovinskih veza >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << sa Australijom i Novim Zelandom. Pre toga Samoanci su živeli po vremenu Zapadne polulopte i vodili aktivnu trgovinu sa Amerikom.
Kapetan Sedova Nikolaj Zorčenko, kako bi se našao u istom vremenu sa stanovnicima Samoe, doneo je odluku da prebaci vreme na Liniji promene datuma. Na kraju je ispao skok u budućnost: iz današnjeg dana putnici Sedova su dospeli odmah u prekosutra. Nikolaj Zorčenko objašnjava:
- Čitava zemljina kugla je podeljena na 24 časovne zone. Kako 15 stepeni pređete po dužini, tako se vreme promeni za jedan sat. Mi putujemo na zapad, znači trebalo bi da svaki put prebacujemo vreme unazad. I prebacivali smo toliko da smo zaostali od naroda za čitav dan. Ali nismo mi prvi: u provoj ekspediciji oko sveta Magelana kada su se vratili, takođe su zakasnili za jedan dan. Proveravali su i grešku nisu našli ali su shvatili da je to zašto što su plovili oko zemljine kugle. Tada su je već rastavili na paralele i meridijane i došli do suštine.
U noći pred uplovanjavanje u Apiju na brodu je bilo objavljeno da jednog dana u decembru za posadu i putnike Sedova neće biti. Svedok skoka u budućnost je bio i moskovljanin Mihail Kaminjin, koji je dospeo na legendarni jedrenjak zahvaljujući sižeima o putu oko sveta na sajtu Glasa Rusije: kao turista praktikant. Mihail je rekao da na kraju nije stekao samo retke utiske od susreta sa istorijskim brodom, od samog pohoda, već i od sumanutog putovanja po ostrvima izgubljenim u Tihom okeanu. Ostaće u sećanju i najvatrenija u direktnom smislu reči etapa plovidbe.
Sve vreme je bilo vrlo vruće i vlažno. Već ujutru sunce je peklo do čitavih 30 sepeni! Danju je bilo još toplije. I ljudi su se umarali od takve vrućine. Ali u celini vreme je bilo dobro: bez obzira na mirno more bilo je nekoliko jedrenjačkih uzbuna u kojima smo moj drug i ja učestvovali. Uglavnom smo morali da plovimo motorom. Tri puta nas je polivao tropski pljusak, istina, odmah se sve sušilo. Hteli smo da nas polije kiša, ali osveženje to nije donosilo: kao i voda iza palube, tako je i kiša vruća – 30 stepeni. Spasavali su nas samo klima-uređaji na Sedovu.
Stanka u Samoi je trajala svega dva dana. Prvi put u čitavom putovanju oko sveta to je bila čisto poslovna poseta u cilju popune rezervi hrane, vode i goriva. Ali čak bez zvaničnih manifestacija, Sedov je gostoljubivo otvorio palubu za stanovnike Apije – jedinog grada i luke Samoe. Posada i kursisti su stigli da uživaju u leptoama glavnog ostrva te države – Upolua. Tihe lagune i plaže, živopisni kanjoni i neobično lepi viseći vodopadi: utisci za dugu 31-dnevnu plovidbu do Filipina.
Izvor: Glas Rusije, foto: Golos Rossii
